Деценија дијалога у Бриселу, а решење се и даље тражи
БРИСЕЛ: Делегације Беогрда и Приштине састале су се у Бриселу први пут 8. марта 2011. године у оквиру техничког дијалога коме посредује ЕУ, у наредних десет година дијалог је прошао је кроз више фаза, али и блокада, мењани су преговарачи и формати, а међу постигнутим договорима и даље постоје они, на првом месту Заједница српских општина, који још чекају своју имплементацију.
Након што је 2010. године ЕУ добила мандат од УН да посредује у дијалогу Беогрда и Приштине, први технички дијалог започет је у марту 2011. године.
На челу делегације Беогрда налазаио се Борислав Стефановић, приштинску делегацију предводила је Едита Тахири, а и уме ЕУ преговорима је посредовао саветник у Европској служби за спољне послове, Роберт Купер.
Током годину дана, колико је трајао почетни технички дијалог Беогрда и Приштине, дошло је до договора о слободи кретања, о матичним и катастарским књигама, царниским печатима, признају диплома и заједничком управљњу административним прелазима.
Након избора и промене власти у Србији, 2012. године, дијалог Београда и Приштине ушао је у нову фазу када је са техничког подигнут на високи политички ниво.
Делегације Београда и Приштине предводили су премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи, а преговорима је посредовала прва шефица ЕУ дипломатије, Кетрин Ештон.
Током ове фазе дијалога, 19. априла 2013. године потписан је Бриселски споразум којим су се две старне договориле интеграцију правосуђа као и полицијских и безбедносних структура на Косову, договорено је форимирање Заједнице српских општина, као и одржавање локланих избора на Косову и међусобно неометање на путу евроинтеграција.
Приштинска страна до данашњег дана није испунила своју обавезу из овог споразума и формирала ЗСО.
Током ове фазе дијалога постигнути су и начелни договори о телекомуникацијма, енергетици као и договор о принципима посете српских званичника територији Косова.
Тадашња шефица ЕУ дипломатије, Кетрин Ештон, већ је крајем 2013. године највиљвала потписивање ”новог споразума” о нормализацији односа Београда и Приштине, а Бриселски споразум је називан и као ”први споразум” о принципима нормалзације односа две стране.
Почетком 2015. године долази до нове фазе у дијалогу Београда и Приштине и до промене сва три главна актера.
Федерика Могерини мења Кетрин Ештион на месту шефице ЕУ дипломатије, а самим тим и главног посредника у дијалогу Беогрда и Приштине.
Делегацију Београда овога пута предводи нови премијер, Александар Вучић, а Прштину премијер, Иса Мустафа. Као најзначајнији успех ове фазе дијалога види се договор из августа 2015. године који је требало да се премости блокаде у примени посразума о ЗСО, енергетици и комуникацијама, као и споразум о отварању моста у Косовској Митровици.
Иако је Федерика Могерини почетком 2018. године најваљивала да ће до краја њеног мадата бити могуће постићи правнообавезујући споразум о свим отвореним питањима између Беогрда и Приштине, до тога није дошло.
Уместо споразума, Приштина је у новембру 2018. године увела таксе на робу из Централне Србије што је добвело до, за сада, најдуже болокаде у дијалогу Беогрда и Приштине.
Београд је одбијао да учетвује у наставку дијалога све до укидања такси до чега је дошло након америчког притиска на Приштину почетком 2020 године.
У међувремену, Федерику Могерини је на месту шефа дипломатије ЕУ заменио Жосеп Борељ, а Савет ЕУ је почетком априла 2020. године именово специјалног представника ЕУ за дијалога Беогрда и Приштине, Мирослава Лајчка.
Дијалог Београда и Приштине, под покровитељством ЕУ, обновљен је у јулу 2020. године када су се у Бриселу састали председник Србије Александар Вучић и премјер привремених косовских институција Авдулах Хоти, који је у преговорима заменио дотадашњег кососвког председника Хашима Тачија након што је Тачи оптужен за ратне злочине пред Специјалним судом у Хагу.
Нова фаза дијалога започета је разговорима о несталим и расељеним лицима и економији, а затими и о међусобним финасијиским потраживањима, имовини и мањинским заједницама што је подразумевало поновно инстсирање на одговорности Приштине да формира договорену Заједницу српских општина.
ЗСО је и овога пута била ”камен спотицања” за дијалог због неогућности приштинских политичких актера да се договоре око испуњавања обавезе преузете још 2013. године.
Убрзо долази и до пада владе Авдулаха Хотија и нових избора на Косову, због чега се наставак дијалога Беогрда и Приштине у Бриселу очекује у мају 2021. године.
Иако је специјални представник ЕУ, Мирослав Лајчак, на почетку свог једногодишнег мандата, у априлиу 2020. године, најавио могућност постизања свеобухватног договора у ”наредним месцима”, ЕУ тренутно ради на продужетку његовог мандата како би и у наредној години могао да настави да посредује у дијалогу Беогрда и Приштине.
