Шта крије стари подрум грофа Рохонција на Бисерном острву

Посебно, јер је гроф Гедеон Рохонци био свестрани племић чији је живот познат по многобројним занимљивим, инспиративним чињеницама, али и по чувеној сорти винове лозе - мускат крокану. Лозу је лично донео из Француске, док према другим изворима она потиче из Алжира (могуће је и да је из Алжира стигла прво у Француску, а затим и на Бисерно острво). Он је волео карте, жене и вино и путовања, те је важио за боема, чак се и два пута женио...

Локални туристички водич у новобечејској општини Татјана Влашкалин и сарадник Туристичке организације општине Нови Бечеј прича да посетиоци воле да чују причу о грофу, али и летњиковцу у ком се и данас могу видети стара винска бурад.

Поред крокана, на свом имању гроф Рохонци производио је и друге квалитетне сорте вина, па се створила потреба за винаријом и подрумом у склопу имања који су изграђени 1912. године. Данас запуштени, без струје, у прашини и паучини још увек крију понеку тајну.

-У склопу летњиковца, јер су се бавили повртарством, воћарством, морао је да постоји и подрум у ком се и данас налазе подаци колико је било винове лозе под засадима, које сорте су се све гајиле. Подрум је остао у истом стању од онда, да би након конфискације имовине, 1946. године, када је последњи потомак протеран, односно Гедеонова ћерка отишла за Мађарску, доспео у власништво државног предузећа „Соколац“ Нови Бечеј, које јесте користило подрум за своја вина- каже Влашкалин. –Осим крокана, правио се и ризлинг, али и ракија. Бурад су остала аутентична, нека су мењана, а у питању су стара храстова бурад, а што је остало од Гедеона Рохонција. Постоје легенде да је гроф ту долазио да се карта са својим пријатељима, и банчио. Остао је и грб, који не може да се скине, али све што је могло да се скине и однесе, тога више нема.

Посетиоцима се допада подрум, јер је у оригиналном стању, није реновиран, нити је у њега улагано.

Грофова друга жена водила је рачуна о производњи сокова, yеmova и водила рачуна о дистрибуцији производа, који су се продавали по читавој Европи, Русији, Америци, те иако је гроф трошио новце, умео је и да заради.

-Он је са једнаком страшћу водио рачуна о свом имању, али и проналазио времена за разуздан начин живота. Прича се да су га жене волеле, али и да се коцка, те се причало да је имао две куће - једну у којој је имао породицу, а друга му је била национални казино у Пешти. Имамо пуно сачуваних дописница са управником имања, по којима се види да је водио рачуна о свему - каже Татјана Влашкалин.

-Све је направљено на природан начин, са рупама и отворима за вентилацију, са винаријом изнад, за разлику од савремених подрума, који су данас укопани. Лепо је видети и данас представља мини музеј- прича Влашкалин. –Тамо је данас струја одсечена, тако да идемо са лампама, што представља авантуру туристима.

Имовинско-правни односи летњиковца са подрумом остали су нерешени, јер никада нису били предмет закупа, док је са земљом на којој се налазе виногради на Бисерном острву, друга прича.

-Они су под заштитом и зрењанинског и покрајинског Завода за заштиту споменика културе и доживело је судбину војвођанских двораца- каже Влашкалин. –Закупци су се годинама мењали на Бисерном острву и њих је интересовао виноград, а летњиковац нису користили, нити бурад, која данас не би ни могла, чак и да се сумпоришу, јер је предуго све стајало тако, једино може да се направи музејски комплекс.

Маша Стакић