Šta krije stari podrum grofa Rohoncija na Bisernom ostrvu

Posebno, jer je grof Gedeon Rohonci bio svestrani plemić čiji je život poznat po mnogobrojnim zanimljivim, inspirativnim činjenicama, ali i po čuvenoj sorti vinove loze - muskat krokanu. Lozu je lično doneo iz Francuske, dok prema drugim izvorima ona potiče iz Alžira (moguće je i da je iz Alžira stigla prvo u Francusku, a zatim i na Biserno ostrvo). On je voleo karte, žene i vino i putovanja, te je važio za boema, čak se i dva puta ženio...

Lokalni turistički vodič u novobečejskoj opštini Tatjana Vlaškalin i saradnik Turističke organizacije opštine Novi Bečej priča da posetioci vole da čuju priču o grofu, ali i letnjikovcu u kom se i danas mogu videti stara vinska burad.

Pored krokana, na svom imanju grof Rohonci proizvodio je i druge kvalitetne sorte vina, pa se stvorila potreba za vinarijom i podrumom u sklopu imanja koji su izgrađeni 1912. godine. Danas zapušteni, bez struje, u prašini i paučini još uvek kriju poneku tajnu.

-U sklopu letnjikovca, jer su se bavili povrtarstvom, voćarstvom, morao je da postoji i podrum u kom se i danas nalaze podaci koliko je bilo vinove loze pod zasadima, koje sorte su se sve gajile. Podrum je ostao u istom stanju od onda, da bi nakon konfiskacije imovine, 1946. godine, kada je poslednji potomak proteran, odnosno Gedeonova ćerka otišla za Mađarsku, dospeo u vlasništvo državnog preduzeća „Sokolac“ Novi Bečej, koje jeste koristilo podrum za svoja vina- kaže Vlaškalin. –Osim krokana, pravio se i rizling, ali i rakija. Burad su ostala autentična, neka su menjana, a u pitanju su stara hrastova burad, a što je ostalo od Gedeona Rohoncija. Postoje legende da je grof tu dolazio da se karta sa svojim prijateljima, i bančio. Ostao je i grb, koji ne može da se skine, ali sve što je moglo da se skine i odnese, toga više nema.

Posetiocima se dopada podrum, jer je u originalnom stanju, nije renoviran, niti je u njega ulagano.

Grofova druga žena vodila je računa o proizvodnji sokova, yemova i vodila računa o distribuciji proizvoda, koji su se prodavali po čitavoj Evropi, Rusiji, Americi, te iako je grof trošio novce, umeo je i da zaradi.

-On je sa jednakom strašću vodio računa o svom imanju, ali i pronalazio vremena za razuzdan način života. Priča se da su ga žene volele, ali i da se kocka, te se pričalo da je imao dve kuće - jednu u kojoj je imao porodicu, a druga mu je bila nacionalni kazino u Pešti. Imamo puno sačuvanih dopisnica sa upravnikom imanja, po kojima se vidi da je vodio računa o svemu - kaže Tatjana Vlaškalin.

-Sve je napravljeno na prirodan način, sa rupama i otvorima za ventilaciju, sa vinarijom iznad, za razliku od savremenih podruma, koji su danas ukopani. Lepo je videti i danas predstavlja mini muzej- priča Vlaškalin. –Tamo je danas struja odsečena, tako da idemo sa lampama, što predstavlja avanturu turistima.

Imovinsko-pravni odnosi letnjikovca sa podrumom ostali su nerešeni, jer nikada nisu bili predmet zakupa, dok je sa zemljom na kojoj se nalaze vinogradi na Bisernom ostrvu, druga priča.

-Oni su pod zaštitom i zrenjaninskog i pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i doživelo je sudbinu vojvođanskih dvoraca- kaže Vlaškalin. –Zakupci su se godinama menjali na Bisernom ostrvu i njih je interesovao vinograd, a letnjikovac nisu koristili, niti burad, koja danas ne bi ni mogla, čak i da se sumporišu, jer je predugo sve stajalo tako, jedino može da se napravi muzejski kompleks.

Maša Stakić