Вучевић: Без Балашевића, ништа више неће бити исто у Новом Саду

- Вероватно је он последња исконска звезда са подручја екс Југославије. Наравно, велике звезде су и Здравко Чолић и Лепа Брена, али Балашевић је ту некако био најкомплетнији. Био је не само певач, већ и песник, писац, кантаутор, глумац. Ништа више неће бити исто у Новом Саду. Трудили смо се да све радимо у договору са његовом породицом, како би сачували њихову интиму. Напослетку, ово је пре свега бол Оливере, Јоване, Јелене и Алексе и две мале унуке, па онда иде круг фанова, оних који су се упознавали, заљубљивали, раскидали уз његове песме, читали његове књиге или се смејали његовим вицевима и анегдотама. Уследио је тај догађај на кеју у понедељак увече који јесте био епидемиолошки рискантан, али смо морали каналисати ту енергију у граду. То је била бура емоција коју је проузроковала смрт Балашевића и пробали смо да то каналишемо на најбољи начин. Препустили смо креативним људима да то осмисле, а ми смо пружили логистичку подршку као Град. То није могло другачије да се артикулише. Зато мислим да је боље да је град учествовао у томе. Појавиле су се иницијативе да се по њему назове мост, улица, школа, али апелујем на све да морамо да дозволимо да мало прође време, да се породица стабилизује, па ћемо онда донети одлуку о томе.

Упитан зашто Балашевић није сахрањен у Алеји заслужних грађана, Вучевић је подвукао да је он сахрањен на месту које је породица одредила.

- На гробљу у Новом Саду не постоји Алеја великана, неке личности су добијала нека боља места у неком prеthodnom периоду. Био је природно да буде сахрањен у Новом Саду и то је била жеља породице. Он је део карактера и духа Новог Сада и када му пронађемо неко место у архитектури Новог Сада то ће бити тако да не наруши дух града о коме је он сам певао и писао. Јер, сигурно да не би желео да се промени назив неке улице коју је он опевао, да би се њему посветила. То се не ради. Хајде да нађемо репрезентативно место за њега, али им времена, није још прошло ни недељу дана од његове смрти. Цео регион га је ожалио и сви сада желе да виде ту улицу Јована Цвијића коју је опевао. Дружим се са сином покојног Балашавића, Алексом и последњих година одлазим код њих на славу. Њихова кућа је била и за његовог живота под сталном опсадом фанова, дођу људи и донесу клавијатуре и почну да свирају. То је за мене био један феномен. Сада је кућа нон стоп окружена људима. Он је био човек који је наставио ту југословенску причу. Он је тај простор доживљавао као јединствену културолошку целину. Он је био социјално ангажован, чак и имао је нека политика размишљања, и он то није крио. Нико не може да оспори чињеницу да је био велики уметник – каже Вучевић.

Он је истакао да су постојали и они који су хтели да политизују Балашевићеву смрт.

- Кад погледате њихове објаве видите то Чак је и један тајкунски дневни лист спекулисао да ли је добио орден или не, и били су шокирани како сам ја дозволио да се на испраћају пусти песма „Живети слободно“. Нити сам се мешао у листу песама, нити ми иједна песма смета. Сада почиње трка ко га је више познавао. Понављам, ово је пре свега губитак за породицу, и морамо их поштовати. Верујем да ће они смоћи снаге да чувају легат Балашевића.

О новоизабраном патријарху

- Нови Сад се апсолутно поноси партијархом Порифиријем. Били смо заиста срећни, у последњем том жребу су била двојица наших земљака, владика бачки Иринеј и митрополит Порфирије. Ако могу лаички да кажем, промисао Светог Духа нам је донела заиста добро решење и радујем се што је партијарх Порфирије на челу цркве. Добили смо младог и образованог партијарха, са широким погледом. Добили смо човека који може да направи тај континуитет развоја СПЦ који разуме добро политичке и верске околности у којим живимо.

О Јасеновцу и другим хрватским логорима

Владимир Дедијер је први аутор књиге о Јасеновцу, о коме се говори интензивно због филма „Дара из Јасеновца“ и директор Војно-историјског архива су објавили забрањене документа о Јасеновцу. Штампарија у Немачкој која је то штампала, дигнута је у ваздух а Дедијеру је прећено убиством ако дође у Загреб, констатовао је домаћин Јутарњег програма Миломир Марић, на шта је Вучевић реплицирао:

- Мало знамо. Цела српска нација, грађани Србије, Републике Српске, Црне Горе шокирани су после тог филма. Ми смо имали једну лекцију у историји о Јасеновцу. Зато није ни чудо што су људи, пре свега из централне Србије су били шокирани, они чији најближи нису страдали у Јасеновцу. Постоји читав комплекс усташких логора – Госпић, Јадовно, Паг….Људи наши иду да се купају на море тамо. Мене су као дете водили на Паг, нисмо ни зали да је био страшан логор тамо. Процене су да је само у Доњој Градини убијено 360.000 људи. За све иде ревизионистичка антисрпска историја – од историје Косова, Црне Горе, БиХ, Првог светског рата. Иако ми никоме не угрожавамо суверенитет. Ми смо свуда и свима донели слободу и за то платили највећу могућу цену. А колико су ценили ту слободу, видите у настајању НДХ двадесетак година по стварању државе. Прве побуне у Загребу су кренуле већ 1918! А када чујем да је Слободан Милошевић растурио Југославију, а нисам његов фан, већ мислим да је направио 101 грешку, то је апсолутно нетачна тврдња, јер Хрвати нису желели да живе у Југославији од почетка, од 1918. године.

О инвестицијама

- О преговорима са јапанским Нидеком не могу много да говорим, али ћу рећи да сам задовољан састанком који смо имали у уторак у Новом Саду са трећим човеком компаније. Почетком априла долази њихов главни оперативни човек, и очекујем да ћемо тада имати одлуку о томе да ли долазе или не. Ако се то деси, то е бит огромна инвестиција. Они траже сто хектара индустријске зоне. Континентал 7. марта отвара нову фабрику у Новом Саду и на лето креће да гради још једну фабрику. Највећи произвођач чоколаде и какаа из Швајцарске, Бери Калебо, креће у априлу производњу.