Vučević: Bez Balaševića, ništa više neće biti isto u Novom Sadu

- Verovatno je on poslednja iskonska zvezda sa područja eks Jugoslavije. Naravno, velike zvezde su i Zdravko Čolić i Lepa Brena, ali Balašević je tu nekako bio najkompletniji. Bio je ne samo pevač, već i pesnik, pisac, kantautor, glumac. Ništa više neće biti isto u Novom Sadu. Trudili smo se da sve radimo u dogovoru sa njegovom porodicom, kako bi sačuvali njihovu intimu. Naposletku, ovo je pre svega bol Olivere, Jovane, Jelene i Alekse i dve male unuke, pa onda ide krug fanova, onih koji su se upoznavali, zaljubljivali, raskidali uz njegove pesme, čitali njegove knjige ili se smejali njegovim vicevima i anegdotama. Usledio je taj događaj na keju u ponedeljak uveče koji jeste bio epidemiološki riskantan, ali smo morali kanalisati tu energiju u gradu. To je bila bura emocija koju je prouzrokovala smrt Balaševića i probali smo da to kanališemo na najbolji način. Prepustili smo kreativnim ljudima da to osmisle, a mi smo pružili logističku podršku kao Grad. To nije moglo drugačije da se artikuliše. Zato mislim da je bolje da je grad učestvovao u tome. Pojavile su se inicijative da se po njemu nazove most, ulica, škola, ali apelujem na sve da moramo da dozvolimo da malo prođe vreme, da se porodica stabilizuje, pa ćemo onda doneti odluku o tome.

Upitan zašto Balašević nije sahranjen u Aleji zaslužnih građana, Vučević je podvukao da je on sahranjen na mestu koje je porodica odredila.

- Na groblju u Novom Sadu ne postoji Aleja velikana, neke ličnosti su dobijala neka bolja mesta u nekom prethodnom periodu. Bio je prirodno da bude sahranjen u Novom Sadu i to je bila želja porodice. On je deo karaktera i duha Novog Sada i kada mu pronađemo neko mesto u arhitekturi Novog Sada to će biti tako da ne naruši duh grada o kome je on sam pevao i pisao. Jer, sigurno da ne bi želeo da se promeni naziv neke ulice koju je on opevao, da bi se njemu posvetila. To se ne radi. Hajde da nađemo reprezentativno mesto za njega, ali im vremena, nije još prošlo ni nedelju dana od njegove smrti. Ceo region ga je ožalio i svi sada žele da vide tu ulicu Jovana Cvijića koju je opevao. Družim se sa sinom pokojnog Balašavića, Aleksom i poslednjih godina odlazim kod njih na slavu. Njihova kuća je bila i za njegovog života pod stalnom opsadom fanova, dođu ljudi i donesu klavijature i počnu da sviraju. To je za mene bio jedan fenomen. Sada je kuća non stop okružena ljudima. On je bio čovek koji je nastavio tu jugoslovensku priču. On je taj prostor doživljavao kao jedinstvenu kulturološku celinu. On je bio socijalno angažovan, čak i imao je neka politika razmišljanja, i on to nije krio. Niko ne može da ospori činjenicu da je bio veliki umetnik – kaže Vučević.

On je istakao da su postojali i oni koji su hteli da politizuju Balaševićevu smrt.

- Kad pogledate njihove objave vidite to Čak je i jedan tajkunski dnevni list spekulisao da li je dobio orden ili ne, i bili su šokirani kako sam ja dozvolio da se na ispraćaju pusti pesma „Živeti slobodno“. Niti sam se mešao u listu pesama, niti mi ijedna pesma smeta. Sada počinje trka ko ga je više poznavao. Ponavljam, ovo je pre svega gubitak za porodicu, i moramo ih poštovati. Verujem da će oni smoći snage da čuvaju legat Balaševića.

O novoizabranom patrijarhu

- Novi Sad se apsolutno ponosi partijarhom Porifirijem. Bili smo zaista srećni, u poslednjem tom žrebu su bila dvojica naših zemljaka, vladika bački Irinej i mitropolit Porfirije. Ako mogu laički da kažem, promisao Svetog Duha nam je donela zaista dobro rešenje i radujem se što je partijarh Porfirije na čelu crkve. Dobili smo mladog i obrazovanog partijarha, sa širokim pogledom. Dobili smo čoveka koji može da napravi taj kontinuitet razvoja SPC koji razume dobro političke i verske okolnosti u kojim živimo.

O Jasenovcu i drugim hrvatskim logorima

Vladimir Dedijer je prvi autor knjige o Jasenovcu, o kome se govori intenzivno zbog filma „Dara iz Jasenovca“ i direktor Vojno-istorijskog arhiva su objavili zabranjene dokumenta o Jasenovcu. Štamparija u Nemačkoj koja je to štampala, dignuta je u vazduh a Dedijeru je prećeno ubistvom ako dođe u Zagreb, konstatovao je domaćin Jutarnjeg programa Milomir Marić, na šta je Vučević replicirao:

- Malo znamo. Cela srpska nacija, građani Srbije, Republike Srpske, Crne Gore šokirani su posle tog filma. Mi smo imali jednu lekciju u istoriji o Jasenovcu. Zato nije ni čudo što su ljudi, pre svega iz centralne Srbije su bili šokirani, oni čiji najbliži nisu stradali u Jasenovcu. Postoji čitav kompleks ustaških logora – Gospić, Jadovno, Pag….Ljudi naši idu da se kupaju na more tamo. Mene su kao dete vodili na Pag, nismo ni zali da je bio strašan logor tamo. Procene su da je samo u Donjoj Gradini ubijeno 360.000 ljudi. Za sve ide revizionistička antisrpska istorija – od istorije Kosova, Crne Gore, BiH, Prvog svetskog rata. Iako mi nikome ne ugrožavamo suverenitet. Mi smo svuda i svima doneli slobodu i za to platili najveću moguću cenu. A koliko su cenili tu slobodu, vidite u nastajanju NDH dvadesetak godina po stvaranju države. Prve pobune u Zagrebu su krenule već 1918! A kada čujem da je Slobodan Milošević rasturio Jugoslaviju, a nisam njegov fan, već mislim da je napravio 101 grešku, to je apsolutno netačna tvrdnja, jer Hrvati nisu želeli da žive u Jugoslaviji od početka, od 1918. godine.

O investicijama

- O pregovorima sa japanskim Nidekom ne mogu mnogo da govorim, ali ću reći da sam zadovoljan sastankom koji smo imali u utorak u Novom Sadu sa trećim čovekom kompanije. Početkom aprila dolazi njihov glavni operativni čovek, i očekujem da ćemo tada imati odluku o tome da li dolaze ili ne. Ako se to desi, to e bit ogromna investicija. Oni traže sto hektara industrijske zone. Kontinental 7. marta otvara novu fabriku u Novom Sadu i na leto kreće da gradi još jednu fabriku. Najveći proizvođač čokolade i kakaa iz Švajcarske, Beri Kalebo, kreće u aprilu proizvodnju.