Др Атила Пинтер, амабасадор Мађарске: Одлична и политичка и економска сарадња двеју држава

Како наводи, узајамно поштовање двеју земаља огледа се у томе што се у међусобним односима понашају као равноправни партнери и труде се да ти односи буду уравнотежени. 

- Нико не жели, нити за то има потребе, да каже другој страни шта треба да ради, или шта би њему било добро. Обе земље су веома добро положиле испит у протеклом периоду и у условима епидемије коронавируса – каже амбасадор Пинтер, који од 2014. управља радом амбасаде Мађарске у Београду. – У невољи смо узајамно пружали помоћ, солидарност није била изражена само речима него и делима. Наша сарадња на политичком нивоу је несаломљива, организовање редовних међусобних сусрета условљавају само ограничења због епидемије. Кад год је, међутим, могуће, и даље се одржавају активни контакти путем видео-конференција, мада оне не могу да замене личне преговоре. Свакако бих желео да истакнем да смо, упркос епидемији, и 2020. одржали успешну привредну сарадњу. То показује приврженост обеју земаља да им је у интересу сређивање економије. О томе се договара у континуитету од самог почетка епидемије.

Колико је Србија отворена према мађарским инвеститорима?

- По нашем досадашњем искуству, српска страна показује отвореност према мађарским инвеститорима, и обавештава нас о бројним могућностима. Објављени су конкурси за рударство, прерађивачку индустрију и инфраструктуру, које очекују и мађарске компаније. Наша одлична сарадња у привреди има опипљиве резултате. Осим великих инвеститора присутних у Србији, попут МОЛ-а, ОТП-а и „Рихтера”, сад и мала  и средња предузећа показују повећано интересовање за могућност инвестирања у Србији. Мађарска предузећа су присутна и у енергетици и прехрамбеној индустрији, а захваљујући подстицајима мађарске владе за улагање на иностраном тржишту ускоро ће се појавити нове компаније у прерађивачкој индустрији. Рачунамо на то да ће ове године бити организовани сви бизнис-форуми, сајмови и манифестације који прошле године нису могли бити одржани и да ће то, уз заједничке седнице двеју влада и наредни састанак Мешовите мађарско-српске комисије за привредну сарадњу, дати нови замах нашој привредној сарадњи.  

Колико је грађана Србије добило поред српског држављанства и мађарско, да ли се смањује интересовање? 

- Не знам сасвим тачан податак за Србију, али је укупно више од 1,1 милион људи добио мађарско држављанство. Због епидемије коронавируса процес се одвија мало спорије и постоје одређена рационална ограничења, али, без обзира на то, држављанство се може тражити. По мом искуству, интересовање још постоји, али не у тако великој мери као у ранијим годинама. Онима који желе да предају захтев саветујем да се обрате конзуларном одељењу амбасаде или Генералном конзулату у Суботици, где им наши сарадници стоје на располагању. Молио бих све да се, ради избегавања неспоразума, информишу из званичних извора.

Да ли постоје нови инвестициони планови, не само за Војводину него и за јужније делове Србије, колика је заинтересованост мађарских компанија за то?

- Мађарска влада је препознала да развој земаља западне балканске регије носи озбиљне потенцијале за мађарске привреднике. Када је влада Мађарске темељ економске политике поставила на развоју експорта и покретању експорта капитала, програм, који подстиче улагање на иностраном тржишту, прво се ван Карпатског басена фокусирао на Западни Балкан. У том духу је у јесен 2019. покренут програм „Инвестициона подршка за Западни Балкан”, преко којег мађарске фирме имају одличне могућности да се појаве на том простору. Када је 31. октобра 2019. објављен програм финансијског оквира од укупно 9,1 милијарди форинти, односно 25 милиона евра, девет мађарских компанија је добило подршку без обавеза враћања добијеног новца за инвестиције у Србији да би с тамо оствареним профитом јачали мађарску привреду, развијали делатност у својој држави и стварали нова радна места у простору. Те инвестиције су у току. Подржана предузетништва представљају најуспешније гране мађарске привреде, која ће у будућности јачати у водопривреди, грађевини, пољопривреди, фармацеутској индустрији, у областима у којима мађарска предузећа и на међународном нивоу располажу конкурентним знањем и технологијом.

Колико је интересовање српских компанија за инвестирање у Мађарској?

- Осим повећаног интересовања мађарских предузећа да се појаве у Србији, наше искуство показује да се и са српске стране јавља озбиљно интересовање. Један од конкретних примера је, на пример, фирма „Дреник” д. о. о. за производњу папира, која је уз подршку владе Мађарске 2019. започела значајно проширивање својих капацитета у Солноку. Захваљујући томе, отворено је 110 нових радних места. Повећање српских инвестиција у Мађарској заједно су дефинисале две владе, то је циљ који се подржава и тема на највећем броју преговора организованих на високом нивоу.

Како бисте оценили положај мађарске мањине у Србији?

- Положај мађарске заједнице знатно је побољшан у протеклим годинама. Високо ценимо кораке које је чинила Влада Србије да би гарантовала и заштитила права мађарске националне заједнице, за коју је обезбеђена језичка и културна самоуправа, као и политичко представљање. У процесу прикључења Србије Европској унији заједно смо радили на мањинском акционом плану, којим је Србија доказала да заштиту националних мањина на својој територији гарантује на нивоу европских правних прописа. Преостао је још задатак да се поједине одредбе Акционог плана спроведу у детаљима. По мом искуству, Влада Србије је отворена за то. Ту бих волео још да истакнем и да је СВМ одлично наступио на парламентарним изборима 2020. Захваљујући томе, у републичком парламенту има девет посланика, а у министарствима седам државних секретара. Тиме је повећано политичко представљање Мађара, као и снага за оставривање интереса заједнице. 

Господине амбасадоре, недавно сте изјавили да српска и мађарска полиција успешно сарађују. У чему се огледа та сарадња?

- У јануару ове године састао сам се с министром унутрашњих послова Србије Александром Вулином. Заједно смо прегледали сарадњу органа заштите јавног реда двеју држава. Српска и мађарска полиција заједно наступају против илегалне миграције и организованог криминала. Доста смо урадили и на сузбијању трговине људима. Министар Вулин ми је рекао да због илегалне миграције полиција чешће и с појачаном снагом спроводи патроле у Војводини и да то већ даје видљиве резултате. Договорили смо се да, чим се укаже прилика, организујемо заједничке вежбе и скупове на којима ће учесници моћи да размене искуства у сузбијању кријумчарења дроге и у полицијској истрази.

Господине амбасадоре, колико нам је познато, већ више година сте на челу амбасаде у Београду. Како лично доживљавате Београд и Србију?

- Дошао сам у Београд 15. октобра 2014, значи више од шест година управљам радом амбасаде. За то време и држава и главни град су показали огроман развој. Изграђени су нови главни путеви, започет је развој железничке инфраструктуре, стигао је огроман број страних инвестиција. Кад сам започео свој мандат амбасадора, ауто-путеви у Србији су стизали само до границе с Мађарском и Хрватском. Данас путујемо ауто-путевима до границе с Македонијом и Бугарском. Уверен сам – ускоро и до границе с Црном Гором. Ко је у свом животу макар једном прошао Грделичком клисуром или Нишавском долином, тачно зна колики је значај тих инвестиција. Главни град се у протеклим годинама стално улепшавао. Обновљено је више главних путева, околина главне железничке станице, Национални музеј, Храм Светог Саве је постао предиван, започет је пројекат „Београд на води”, који је веома импозантан. Све више је тржних центара, у којима, по мом мишљењу, свако може пронаћи себи важне робне марке и производе. Лично ми мало недостају киосци за печење пљескавица и ћевапа, пре 10-15 година било их је много и у околини амбасаде. Модернизација и развој су укинули та места, али такав је ред ствари. Београд је и до сада био веома погодан град за живљење, унапређења у развоју града о којима говорим учинила су га још погоднијим. Веома ретко чујем мишљења странаца да се не сналазе, да не знају који су добри ресторани, кафићи, где вреди отићи. Ја таквих проблема никад нисам имао. Уколико је неко само делимично тако отворен, пријатељски расположен и непосредан као што су Срби, веома добро ће се осећати у Србији.

Ержебет Марјанов