Dr Atila Pinter, amabasador Mađarske: Odlična i politička i ekonomska saradnja dveju država

Kako navodi, uzajamno poštovanje dveju zemalja ogleda se u tome što se u međusobnim odnosima ponašaju kao ravnopravni partneri i trude se da ti odnosi budu uravnoteženi. 

- Niko ne želi, niti za to ima potrebe, da kaže drugoj strani šta treba da radi, ili šta bi njemu bilo dobro. Obe zemlje su veoma dobro položile ispit u proteklom periodu i u uslovima epidemije koronavirusa – kaže ambasador Pinter, koji od 2014. upravlja radom ambasade Mađarske u Beogradu. – U nevolji smo uzajamno pružali pomoć, solidarnost nije bila izražena samo rečima nego i delima. Naša saradnja na političkom nivou je nesalomljiva, organizovanje redovnih međusobnih susreta uslovljavaju samo ograničenja zbog epidemije. Kad god je, međutim, moguće, i dalje se održavaju aktivni kontakti putem video-konferencija, mada one ne mogu da zamene lične pregovore. Svakako bih želeo da istaknem da smo, uprkos epidemiji, i 2020. održali uspešnu privrednu saradnju. To pokazuje privrženost obeju zemalja da im je u interesu sređivanje ekonomije. O tome se dogovara u kontinuitetu od samog početka epidemije.

Koliko je Srbija otvorena prema mađarskim investitorima?

- Po našem dosadašnjem iskustvu, srpska strana pokazuje otvorenost prema mađarskim investitorima, i obaveštava nas o brojnim mogućnostima. Objavljeni su konkursi za rudarstvo, prerađivačku industriju i infrastrukturu, koje očekuju i mađarske kompanije. Naša odlična saradnja u privredi ima opipljive rezultate. Osim velikih investitora prisutnih u Srbiji, poput MOL-a, OTP-a i „Rihtera”, sad i mala  i srednja preduzeća pokazuju povećano interesovanje za mogućnost investiranja u Srbiji. Mađarska preduzeća su prisutna i u energetici i prehrambenoj industriji, a zahvaljujući podsticajima mađarske vlade za ulaganje na inostranom tržištu uskoro će se pojaviti nove kompanije u prerađivačkoj industriji. Računamo na to da će ove godine biti organizovani svi biznis-forumi, sajmovi i manifestacije koji prošle godine nisu mogli biti održani i da će to, uz zajedničke sednice dveju vlada i naredni sastanak Mešovite mađarsko-srpske komisije za privrednu saradnju, dati novi zamah našoj privrednoj saradnji.  

Koliko je građana Srbije dobilo pored srpskog državljanstva i mađarsko, da li se smanjuje interesovanje? 

- Ne znam sasvim tačan podatak za Srbiju, ali je ukupno više od 1,1 milion ljudi dobio mađarsko državljanstvo. Zbog epidemije koronavirusa proces se odvija malo sporije i postoje određena racionalna ograničenja, ali, bez obzira na to, državljanstvo se može tražiti. Po mom iskustvu, interesovanje još postoji, ali ne u tako velikoj meri kao u ranijim godinama. Onima koji žele da predaju zahtev savetujem da se obrate konzularnom odeljenju ambasade ili Generalnom konzulatu u Subotici, gde im naši saradnici stoje na raspolaganju. Molio bih sve da se, radi izbegavanja nesporazuma, informišu iz zvaničnih izvora.

Da li postoje novi investicioni planovi, ne samo za Vojvodinu nego i za južnije delove Srbije, kolika je zainteresovanost mađarskih kompanija za to?

- Mađarska vlada je prepoznala da razvoj zemalja zapadne balkanske regije nosi ozbiljne potencijale za mađarske privrednike. Kada je vlada Mađarske temelj ekonomske politike postavila na razvoju eksporta i pokretanju eksporta kapitala, program, koji podstiče ulaganje na inostranom tržištu, prvo se van Karpatskog basena fokusirao na Zapadni Balkan. U tom duhu je u jesen 2019. pokrenut program „Investiciona podrška za Zapadni Balkan”, preko kojeg mađarske firme imaju odlične mogućnosti da se pojave na tom prostoru. Kada je 31. oktobra 2019. objavljen program finansijskog okvira od ukupno 9,1 milijardi forinti, odnosno 25 miliona evra, devet mađarskih kompanija je dobilo podršku bez obaveza vraćanja dobijenog novca za investicije u Srbiji da bi s tamo ostvarenim profitom jačali mađarsku privredu, razvijali delatnost u svojoj državi i stvarali nova radna mesta u prostoru. Te investicije su u toku. Podržana preduzetništva predstavljaju najuspešnije grane mađarske privrede, koja će u budućnosti jačati u vodoprivredi, građevini, poljoprivredi, farmaceutskoj industriji, u oblastima u kojima mađarska preduzeća i na međunarodnom nivou raspolažu konkurentnim znanjem i tehnologijom.

Koliko je interesovanje srpskih kompanija za investiranje u Mađarskoj?

- Osim povećanog interesovanja mađarskih preduzeća da se pojave u Srbiji, naše iskustvo pokazuje da se i sa srpske strane javlja ozbiljno interesovanje. Jedan od konkretnih primera je, na primer, firma „Drenik” d. o. o. za proizvodnju papira, koja je uz podršku vlade Mađarske 2019. započela značajno proširivanje svojih kapaciteta u Solnoku. Zahvaljujući tome, otvoreno je 110 novih radnih mesta. Povećanje srpskih investicija u Mađarskoj zajedno su definisale dve vlade, to je cilj koji se podržava i tema na najvećem broju pregovora organizovanih na visokom nivou.

Kako biste ocenili položaj mađarske manjine u Srbiji?

- Položaj mađarske zajednice znatno je poboljšan u proteklim godinama. Visoko cenimo korake koje je činila Vlada Srbije da bi garantovala i zaštitila prava mađarske nacionalne zajednice, za koju je obezbeđena jezička i kulturna samouprava, kao i političko predstavljanje. U procesu priključenja Srbije Evropskoj uniji zajedno smo radili na manjinskom akcionom planu, kojim je Srbija dokazala da zaštitu nacionalnih manjina na svojoj teritoriji garantuje na nivou evropskih pravnih propisa. Preostao je još zadatak da se pojedine odredbe Akcionog plana sprovedu u detaljima. Po mom iskustvu, Vlada Srbije je otvorena za to. Tu bih voleo još da istaknem i da je SVM odlično nastupio na parlamentarnim izborima 2020. Zahvaljujući tome, u republičkom parlamentu ima devet poslanika, a u ministarstvima sedam državnih sekretara. Time je povećano političko predstavljanje Mađara, kao i snaga za ostavrivanje interesa zajednice. 

Gospodine ambasadore, nedavno ste izjavili da srpska i mađarska policija uspešno sarađuju. U čemu se ogleda ta saradnja?

- U januaru ove godine sastao sam se s ministrom unutrašnjih poslova Srbije Aleksandrom Vulinom. Zajedno smo pregledali saradnju organa zaštite javnog reda dveju država. Srpska i mađarska policija zajedno nastupaju protiv ilegalne migracije i organizovanog kriminala. Dosta smo uradili i na suzbijanju trgovine ljudima. Ministar Vulin mi je rekao da zbog ilegalne migracije policija češće i s pojačanom snagom sprovodi patrole u Vojvodini i da to već daje vidljive rezultate. Dogovorili smo se da, čim se ukaže prilika, organizujemo zajedničke vežbe i skupove na kojima će učesnici moći da razmene iskustva u suzbijanju krijumčarenja droge i u policijskoj istrazi.

Gospodine ambasadore, koliko nam je poznato, već više godina ste na čelu ambasade u Beogradu. Kako lično doživljavate Beograd i Srbiju?

- Došao sam u Beograd 15. oktobra 2014, znači više od šest godina upravljam radom ambasade. Za to vreme i država i glavni grad su pokazali ogroman razvoj. Izgrađeni su novi glavni putevi, započet je razvoj železničke infrastrukture, stigao je ogroman broj stranih investicija. Kad sam započeo svoj mandat ambasadora, auto-putevi u Srbiji su stizali samo do granice s Mađarskom i Hrvatskom. Danas putujemo auto-putevima do granice s Makedonijom i Bugarskom. Uveren sam – uskoro i do granice s Crnom Gorom. Ko je u svom životu makar jednom prošao Grdeličkom klisurom ili Nišavskom dolinom, tačno zna koliki je značaj tih investicija. Glavni grad se u proteklim godinama stalno ulepšavao. Obnovljeno je više glavnih puteva, okolina glavne železničke stanice, Nacionalni muzej, Hram Svetog Save je postao predivan, započet je projekat „Beograd na vodi”, koji je veoma impozantan. Sve više je tržnih centara, u kojima, po mom mišljenju, svako može pronaći sebi važne robne marke i proizvode. Lično mi malo nedostaju kiosci za pečenje pljeskavica i ćevapa, pre 10-15 godina bilo ih je mnogo i u okolini ambasade. Modernizacija i razvoj su ukinuli ta mesta, ali takav je red stvari. Beograd je i do sada bio veoma pogodan grad za življenje, unapređenja u razvoju grada o kojima govorim učinila su ga još pogodnijim. Veoma retko čujem mišljenja stranaca da se ne snalaze, da ne znaju koji su dobri restorani, kafići, gde vredi otići. Ja takvih problema nikad nisam imao. Ukoliko je neko samo delimično tako otvoren, prijateljski raspoložen i neposredan kao što su Srbi, veoma dobro će se osećati u Srbiji.

Eržebet Marjanov