У част Лазе Костића обележена два јубилеја

Прослави је prеthodilo освештавање и резање славског колача за славу Фондације Света три Јерарха у Саборној цркви, уз оца Бранка Ћурчина и хор из Сомбора “Мали појци Светог Георгија”, који су чланови Фондације “Лаза Костић”.  Ово је била прилика да се сви подсетимо на велика дела Лазе Костића, која су легат будућим генерацијама.

- Те далеке 1991. године, наша уважена суграђанка Марина Милић Радовић је, отишавши у Лондон да гради своју каријеру, основала и Фондацију “Лаза Костић”, да би 2009. године, заједно са доктором правних наука Невеном Словић и секретаром Матичиног одбора за музичко сценске делатности др Зораном Максимовићем основала фондацију за Србију - каже председник Фондације “Лаза Костић” Драган Којић. - Желећи да споји културу и просвету, знајући колико је важно наставити традицију очувања успомене на Лазу Костића, 2012. године основала је и Скупштину Лазиних амбасадора, као подмладак Фондације “Лаза Костић”, јер су они њена  будућност. Песник је то лепо рекао “Деца су украс света”, док се у Светом писму и светим књигама каже “Будимо као деца”, што је наук нама старијима и говори нам да, само ако смо сачували дете у себи, можемо остварити онај идеал патријарха Павла - да будемо људи.

По његовим речима, Матица српска је најдостојније и најлепше место за обележавања та два велика јубилеја, не само зато што је др Лаза Костић био истакнути члан књижевног одељења Матице српске, већ и зато што је Матица српска, крајем осамдесетих и деведесетих година прошлог века обавила један велики дуг према нашем великану. У редакцији професора Младена Лесковца, у десет волуминозних књига и дивној опреми објављена су његова сабрана дела.

- Хвала управи Матице српске, што од 1991. године до данас траје нераскидива веза Фондације “Лаза Костић” и Матице српске - искрен је Којић,  додавши да се поподне прослава преселила у Сремске Карловце, у кућу Живановића, чији је предак, Јован Живановић рођен исти дан и исте године као и Лаза Костић.

Лаза Костић је српски песник, писац, новинар, критичар, мислилац и естетичар. Рођен је 12. фебруара 1841. године у Ковиљу код Новог Сада, а преминуо је 26. новембра 1910. године у Бечу. Сматра се једним од највећих српских песника. Написао је најлепшу српску љубавну песму XX века чији је назив “Санта Мариа della Салуте“.

У прилог чињеници да је Лаза Костић био цењен и признат у друштву у коме је живео и стварао, говори то што је 1883. године постао члан Српског ученог друштва, а 1909. године члан Српске краљевске академије. Лаза Костић је један од најзначајнијих представника српског романтизма. Његов опус се састоји од 150 лирских песама.

Након свечаности у Матици српској, прослава се наставила у Издавачкој кући “Прометеј”, где је потпуковнику Манојлу Мићовићу уречена Златна плакета “Живојин Мишић” за 2020. годину. Он се том приликом захвалио на указаној части, рекавши да је сигуран да су Војска Србије, Фондација “Лаза Костић” и удружења слична њиховом, а свако на свој начин, носиоци порука да треба да се угледамо на наше великане и не дозволимо да нас будућност изненади.

- Изненадимо ми будућност, јер нас томе уче преци и историја и све ово говорим јер сам уверен да су наша досадашња, али и будућа сарадња бар мало допринели бољем сутра људима са ових простора, као и бољој и поноснијој Србији - рекао је Мићовић. - Пуних 30 година вашег постојања и рада, васпитања младих у патриотском духу су један од путоказа сигурније будућности. У години у којој обележавамо 180 година од рођења Лазе Костића, 100 година од смрти војводе Живојина Мишића и краља Петра Првог, знамо правац кога се требамо држати.

По његовим речима, готово 1.000 година историје народа са ових простора је за нама, време од када носимо име српско, од како помињемо нашу матицу и од када се ослањамо на њене стубове Немању и Саву, Обилића, Милнуку Савић и друге. Од како постојимо, додавали смо неки нови стуб не би ли учврстили темеље otaybinе, а данас их граде имена попут Иване Шпановић, Ђоковића, младих математичара, лекара...

-  Данашњица, као и до сада тражи сталну доградњу и учвршћивање темеља Мишићевом снагом и мислима и данас, као и увек, како Мишић рече, треба да знамо да “повлачење није опција и да нам спаса нема, али пропасти нећемо” - каже потпуковник. - Стога потрудимо се, а ви и удружења слична вашем нам то сугеришете, да знањем и поштовањем традиције заслужимо да се сврстамо међу стубове који ће нас чувати, те да се удостојимо да и нас неко у времену које долази, по добру помене.      

И. Бакмаз