U čast Laze Kostića obeležena dva jubileja

Proslavi je prethodilo osveštavanje i rezanje slavskog kolača za slavu Fondacije Sveta tri Jerarha u Sabornoj crkvi, uz oca Branka Ćurčina i hor iz Sombora “Mali pojci Svetog Georgija”, koji su članovi Fondacije “Laza Kostić”.  Ovo je bila prilika da se svi podsetimo na velika dela Laze Kostića, koja su legat budućim generacijama.

- Te daleke 1991. godine, naša uvažena sugrađanka Marina Milić Radović je, otišavši u London da gradi svoju karijeru, osnovala i Fondaciju “Laza Kostić”, da bi 2009. godine, zajedno sa doktorom pravnih nauka Nevenom Slović i sekretarom Matičinog odbora za muzičko scenske delatnosti dr Zoranom Maksimovićem osnovala fondaciju za Srbiju - kaže predsednik Fondacije “Laza Kostić” Dragan Kojić. - Želeći da spoji kulturu i prosvetu, znajući koliko je važno nastaviti tradiciju očuvanja uspomene na Lazu Kostića, 2012. godine osnovala je i Skupštinu Lazinih ambasadora, kao podmladak Fondacije “Laza Kostić”, jer su oni njena  budućnost. Pesnik je to lepo rekao “Deca su ukras sveta”, dok se u Svetom pismu i svetim knjigama kaže “Budimo kao deca”, što je nauk nama starijima i govori nam da, samo ako smo sačuvali dete u sebi, možemo ostvariti onaj ideal patrijarha Pavla - da budemo ljudi.

Po njegovim rečima, Matica srpska je najdostojnije i najlepše mesto za obeležavanja ta dva velika jubileja, ne samo zato što je dr Laza Kostić bio istaknuti član književnog odeljenja Matice srpske, već i zato što je Matica srpska, krajem osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka obavila jedan veliki dug prema našem velikanu. U redakciji profesora Mladena Leskovca, u deset voluminoznih knjiga i divnoj opremi objavljena su njegova sabrana dela.

- Hvala upravi Matice srpske, što od 1991. godine do danas traje neraskidiva veza Fondacije “Laza Kostić” i Matice srpske - iskren je Kojić,  dodavši da se popodne proslava preselila u Sremske Karlovce, u kuću Živanovića, čiji je predak, Jovan Živanović rođen isti dan i iste godine kao i Laza Kostić.

Laza Kostić je srpski pesnik, pisac, novinar, kritičar, mislilac i estetičar. Rođen je 12. februara 1841. godine u Kovilju kod Novog Sada, a preminuo je 26. novembra 1910. godine u Beču. Smatra se jednim od najvećih srpskih pesnika. Napisao je najlepšu srpsku ljubavnu pesmu XX veka čiji je naziv “Santa Maria della Salute“.

U prilog činjenici da je Laza Kostić bio cenjen i priznat u društvu u kome je živeo i stvarao, govori to što je 1883. godine postao član Srpskog učenog društva, a 1909. godine član Srpske kraljevske akademije. Laza Kostić je jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog romantizma. Njegov opus se sastoji od 150 lirskih pesama.

Nakon svečanosti u Matici srpskoj, proslava se nastavila u Izdavačkoj kući “Prometej”, gde je potpukovniku Manojlu Mićoviću urečena Zlatna plaketa “Živojin Mišić” za 2020. godinu. On se tom prilikom zahvalio na ukazanoj časti, rekavši da je siguran da su Vojska Srbije, Fondacija “Laza Kostić” i udruženja slična njihovom, a svako na svoj način, nosioci poruka da treba da se ugledamo na naše velikane i ne dozvolimo da nas budućnost iznenadi.

- Iznenadimo mi budućnost, jer nas tome uče preci i istorija i sve ovo govorim jer sam uveren da su naša dosadašnja, ali i buduća saradnja bar malo doprineli boljem sutra ljudima sa ovih prostora, kao i boljoj i ponosnijoj Srbiji - rekao je Mićović. - Punih 30 godina vašeg postojanja i rada, vaspitanja mladih u patriotskom duhu su jedan od putokaza sigurnije budućnosti. U godini u kojoj obeležavamo 180 godina od rođenja Laze Kostića, 100 godina od smrti vojvode Živojina Mišića i kralja Petra Prvog, znamo pravac koga se trebamo držati.

Po njegovim rečima, gotovo 1.000 godina istorije naroda sa ovih prostora je za nama, vreme od kada nosimo ime srpsko, od kako pominjemo našu maticu i od kada se oslanjamo na njene stubove Nemanju i Savu, Obilića, Milnuku Savić i druge. Od kako postojimo, dodavali smo neki novi stub ne bi li učvrstili temelje otaybine, a danas ih grade imena poput Ivane Španović, Đokovića, mladih matematičara, lekara...

-  Današnjica, kao i do sada traži stalnu dogradnju i učvršćivanje temelja Mišićevom snagom i mislima i danas, kao i uvek, kako Mišić reče, treba da znamo da “povlačenje nije opcija i da nam spasa nema, ali propasti nećemo” - kaže potpukovnik. - Stoga potrudimo se, a vi i udruženja slična vašem nam to sugerišete, da znanjem i poštovanjem tradicije zaslužimo da se svrstamo među stubove koji će nas čuvati, te da se udostojimo da i nas neko u vremenu koje dolazi, po dobru pomene.      

I. Bakmaz