Нинине мустре: Хорор филмови
Један од тежих задатака који се ставља пред нас људе је да прихватимо да сваки човек има нека своја уверења и да је јако тешко променити их када је већ од малена дефинисао на који начин и од кога их усваја.
То је исто као и на интернету и разним друштвеним мрежама. Оно што најчешће тражиш и гледаш, такве и сродне теме ти се и појављују кад год се накачиш на неку од својих омиљених интернет дестинација. Чак и ако гледаш нешто што те нервира, појављиваће се све више тога што те нервира, као и неких сродних тема што ће само све више потврђивати да си у праву.
Зато је толико изазовно ово време у којем живимо. Свако је у праву из своје тачке гледишта, али нас уче да су нам они који другачије мисле претња. Ту настају велики проблеми. Тренутно се то види у свакој пори живота, на целој планети. Заоштравају се супротстављени ставови по било ком питању. Мало је оних који нас уче да је у реду да други мисле другачије, докле год подржавају природни поредак ствари и док ничији живот није угрожен.
А бројни су они који се фокусирају на то шта неки други раде и како се понашају, очекујући да ти други промене своје понашање. Крајње је време да пустимо једни друге на миру и да учини свако за себе, оно што може. Добар пример из мог живота је тема хорор филмова. Ја их не волим. Спадам донекле у емпате и на моје биће снажно утиче сваки титрај из моје околине. Иако знам да је у питању филм, мени се срце убрза, дисање постане плитко, и налазим се у стању стреса све време док трају неке напете сцене. После тога се не осећам добро. Дуго нисам разумела људе којима то прија.
Али сам у међувремену одлучила да ни не морам да их разумем. Ко воли, нек' изволи. Коме је то узбуђење пријатно, ако му поправља расположење, после тога се осећа добро и испуњено, бољи је својој породици, боље и валитетније обавља неке своје задатке, веселији је, можда креативнији, па онда нека гледа те филмове. Ко зна због чега је још као мали поверовао да га негативне емоције чине јачим и бољим, али поверовао је. Ако је као мали помислио да ће једино тако да преживи, па и даље у то дубоко верује, онда је то за њега стварно тако. Нека гледа те филмове са слушалицама, или ћу ја да се одмакнем или да ставим слушалице и искључим се из нечега што ми не прија.
Та аналогија би могла да се примени на већину размирица у животу, а ја дубоко верујем да су људи ево натерани да почну тако да размишљају, јер другачије нас ускоро не би било, од силне борбе да докажемо ко је у праву. Живим и пуштам друге да живе, али живим. Одбијам да животарим, да вирим иза ограде и кудим оно што други „погрешно“ раде. Живећи тако, јачам оно што мене јача и имам визију дивног света у којем ћемо сви лепо живети и пустити друге да лепо живе.
Нина Мартиновић Армбрустер