Тема “Дневника”: Регрути никад ближи повратку у касарне

Председник Србије Александар Вучић је прошле недеље најавио да ће у наредним месецима бити отворена широка јавна расправа о поновном увођењу војног рока,

Разговараћемо пре доношења било какве одлуке јер то има и своје добре и лоше стране, истакао је Вучић.

Додао је да је лоша страна јер само обезбеђивање хране кошта 70 милиона евра, а када се обезбеде и приходи за војнике, треба додати још 1,2 до 1,8 милијарду динара.

Добра страна је, истакао је, што се с војском могу попунити и оживети празна места у Србији. Вучић је казао да ће већ ове године неколико места бити попуњено новим јединицама: Прибој, Лозница, Бела Црква у Банату, Пирот, Неготин и Сурдулица.   

Чак 73 одсто грађана сматра да је потребно вратити обавезно служење војног рока због дисциплине младих и традиције, показало је најновије истраживање Београдског центра за безбедносну политику „Ставови грађана о безбедности”.

Међутим, то баш и не значи да радо иде Србин у војнике, пошто је, како истичу аналитичари, тек сваки трећи младић спреман да обуче маскирну униформу.

Када радите анкету о војсци међу средњошколцима, бруцошима и студентима, већина ће и даље подржавати враћање обавезног војног рока. Али, кад их питате да ли би били спремни да обуку униформу, ту већ проценти падају испод 30 одсто па чак и на 20 одсто, у зависности од година испитаника, указује војни аналитичар Владе Радуловић.

Прво и основно питање је зашто је Србији потребно да се врати обавезни војни рок?

Иницијативе за поновно враћање обавезе служења војске у стручној јавности правдају се све озбиљнијим безбедносним изазовима, политиком војне неутралности, али и слабљењем ресурса за одбрану. У прилог томе наводи се једноставна чињеница да се од 2011. године до данас, због неупућивања регрута и старења „другопозиваца” бројно стање резервног састава истопило чак за 500.000 људи. Уколико се такав тренд настави, за десет година оружане снаге имаће драматичан мањак људства за попуну по ратној формацији јер многи више неће подлегати војној обавези. Подсетимо, војна обавеза за мушкарце престаје у години у којој навршавају 60 година живота, док за жене та обавеза истиче деценију раније.

Доскорашњи командант Команде за обуку Војске Србије, сада генерал-потпуковник у пензији Ђокица Петровић истиче да се политичко-безбедносна ситуација у земљи, па и у окружењу, у знатној мери променила у односу на период када је донета одлука о замрзавању обавезног служења војног рока.

Потребно је урадити нову квалификовану стратегијску процену безбедносних изазова, ризика и претњи којима Србија може бити изложена – та процена је полазна основа за профилисање система безбедности, нагласио је генерал Петровић.

Додао је да се ВС тим питањем бави већ неколико година и убеђен је у то да спремно улази у тај задатак.

Период од замрзавања обавезног служења војног рока до данас је период старења резервног састава, као важног дела ратне војске, без могућности њеног подмлађивања из контингента војника на добровољном служању војног рока, указао је генерал Петровић.

Упозораио је на то да, уколико се у што краћем времену не створе услови за значајније подмлађивање резервног састава, способност тог дела војске биће доведена у питање.

Генерал Петровић је нагласио да одлука о евентуалном враћању обавезног служња војног рока никако не сме за последицу имати смањење броја професионалних војника у ВС.

Од 40 европских држава, обавезно служење војног тока постоји у 14.

У Швајцарској је војни рок обавезан за све мушкарце од 18 до 34 године. Обука траје 21 недељу, а сваке године се иде на дообуку. Швајцарци су досад три пута излазили на референдум о укидању обавезног служења, и сва три пута су гласали против.

Војни рок је у Израелу обавезан, како за мушкарце, тако и за жене. Мушкарци служе три године, а жене две.

Норвешка је била прва земља НАТО-а која је проширила регрутацију на жене. Она је такође била једна од првих земаља у свету које су трансродним особама омогућиле да служе војни рок.

У Аустрији мушкарци могу да бирају између шест месеци војне службе и девет месеци цивилне. Аустрија је дозволила трансродним особама да уђу у војску 2004. године.

У Турској трајање основне војне службе варира од шест до 12 месеци.

Служење војске није обавезно у Албанији, Белгији, БиХ, Бугарској, Хрватској, Чешкој, Немачкој, Мађарској, Ирској, Италији, Северној Македонији, Црној Гори, Холандији, Шпанији, Словенији, Румунији...

Напротив, комбиновани systеm одбране подразумевао би потребу да поједине јединице, или неки њихови делови, у зависности од додељене мисије, буду попуњене искључиво професионалцима, а неке и војницима на одслужењу војног рока, закључио је генерал-потпуковник у пензији Ђокица Петровић.

Када се говори о враћању војног рока, једна од недоумице је и колико би девојке и младићи провели у касарни. Година у униформи, као што је некада било у бившој ЈНА, није у плану ни у једној варијанти. По наводима медија, војни врх није сагласан о трајању евентуалног војног рока – Генералштаб се, на бази свог искуства, залаже за период од шест до осам месеци, док су у Министарству одбране ближи краћој верзији – од три до четири месеца.

Поједини аналитичари оцењују да би Србији највише одговарао мешовити систем попуне људством у одбрамбеноим систему државе. За формацијска места која захтевају високу стручност и специфичну обуку држава треба да обезбеди буџетска средства за професионалне војнике, а сва остала формацијска места би се попуњавала кроз обавезно служење војног рока.

Генералштаб ВС је пре четири године направио рачуницу поновног увођења обавезног војног рока. Обука само у првој години однела би из буџета 70 милијарди динара

Војник пешадије на шестомесечном служењу обавезног војног рока коштао би војни buyеt најмање 450.000 динара. Цена обуке, хране, смештаја и осталих трошкова тенкиста, артиљераца или припадника ракетних јединица неупоредиво је већа и досеже и три пута већи износ.

Милан Бозокин