Tema “Dnevnika”: Regruti nikad bliži povratku u kasarne
NOVI SAD: Deset godina otkako je obustavljena obaveza služenja vojnog roka, povratak devojaka i mladića u kasarne je ponovo aktuelan. Ovoga puta ta najava deluje najozbiljnije od svih dosadašnjih.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje najavio da će u narednim mesecima biti otvorena široka javna rasprava o ponovnom uvođenju vojnog roka,
Razgovaraćemo pre donošenja bilo kakve odluke jer to ima i svoje dobre i loše strane, istakao je Vučić.
Dodao je da je loša strana jer samo obezbeđivanje hrane košta 70 miliona evra, a kada se obezbede i prihodi za vojnike, treba dodati još 1,2 do 1,8 milijardu dinara.
Dobra strana je, istakao je, što se s vojskom mogu popuniti i oživeti prazna mesta u Srbiji. Vučić je kazao da će već ove godine nekoliko mesta biti popunjeno novim jedinicama: Priboj, Loznica, Bela Crkva u Banatu, Pirot, Negotin i Surdulica.
Čak 73 odsto građana smatra da je potrebno vratiti obavezno služenje vojnog roka zbog discipline mladih i tradicije, pokazalo je najnovije istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku „Stavovi građana o bezbednosti”.
Međutim, to baš i ne znači da rado ide Srbin u vojnike, pošto je, kako ističu analitičari, tek svaki treći mladić spreman da obuče maskirnu uniformu.
Kada radite anketu o vojsci među srednjoškolcima, brucošima i studentima, većina će i dalje podržavati vraćanje obaveznog vojnog roka. Ali, kad ih pitate da li bi bili spremni da obuku uniformu, tu već procenti padaju ispod 30 odsto pa čak i na 20 odsto, u zavisnosti od godina ispitanika, ukazuje vojni analitičar Vlade Radulović.
Prvo i osnovno pitanje je zašto je Srbiji potrebno da se vrati obavezni vojni rok?
Inicijative za ponovno vraćanje obaveze služenja vojske u stručnoj javnosti pravdaju se sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, ali i slabljenjem resursa za odbranu. U prilog tome navodi se jednostavna činjenica da se od 2011. godine do danas, zbog neupućivanja regruta i starenja „drugopozivaca” brojno stanje rezervnog sastava istopilo čak za 500.000 ljudi. Ukoliko se takav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji jer mnogi više neće podlegati vojnoj obavezi. Podsetimo, vojna obaveza za muškarce prestaje u godini u kojoj navršavaju 60 godina života, dok za žene ta obaveza ističe deceniju ranije.
Doskorašnji komandant Komande za obuku Vojske Srbije, sada general-potpukovnik u penziji Đokica Petrović ističe da se političko-bezbednosna situacija u zemlji, pa i u okruženju, u znatnoj meri promenila u odnosu na period kada je doneta odluka o zamrzavanju obaveznog služenja vojnog roka.
Potrebno je uraditi novu kvalifikovanu strategijsku procenu bezbednosnih izazova, rizika i pretnji kojima Srbija može biti izložena – ta procena je polazna osnova za profilisanje sistema bezbednosti, naglasio je general Petrović.
Dodao je da se VS tim pitanjem bavi već nekoliko godina i ubeđen je u to da spremno ulazi u taj zadatak.
Period od zamrzavanja obaveznog služenja vojnog roka do danas je period starenja rezervnog sastava, kao važnog dela ratne vojske, bez mogućnosti njenog podmlađivanja iz kontingenta vojnika na dobrovoljnom služanju vojnog roka, ukazao je general Petrović.
Upozoraio je na to da, ukoliko se u što kraćem vremenu ne stvore uslovi za značajnije podmlađivanje rezervnog sastava, sposobnost tog dela vojske biće dovedena u pitanje.
General Petrović je naglasio da odluka o eventualnom vraćanju obaveznog služnja vojnog roka nikako ne sme za posledicu imati smanjenje broja profesionalnih vojnika u VS.
Od 40 evropskih država, obavezno služenje vojnog toka postoji u 14.
U Švajcarskoj je vojni rok obavezan za sve muškarce od 18 do 34 godine. Obuka traje 21 nedelju, a svake godine se ide na doobuku. Švajcarci su dosad tri puta izlazili na referendum o ukidanju obaveznog služenja, i sva tri puta su glasali protiv.
Vojni rok je u Izraelu obavezan, kako za muškarce, tako i za žene. Muškarci služe tri godine, a žene dve.
Norveška je bila prva zemlja NATO-a koja je proširila regrutaciju na žene. Ona je takođe bila jedna od prvih zemalja u svetu koje su transrodnim osobama omogućile da služe vojni rok.
U Austriji muškarci mogu da biraju između šest meseci vojne službe i devet meseci civilne. Austrija je dozvolila transrodnim osobama da uđu u vojsku 2004. godine.
U Turskoj trajanje osnovne vojne službe varira od šest do 12 meseci.
Služenje vojske nije obavezno u Albaniji, Belgiji, BiH, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Holandiji, Španiji, Sloveniji, Rumuniji...
Naprotiv, kombinovani system odbrane podrazumevao bi potrebu da pojedine jedinice, ili neki njihovi delovi, u zavisnosti od dodeljene misije, budu popunjene isključivo profesionalcima, a neke i vojnicima na odsluženju vojnog roka, zaključio je general-potpukovnik u penziji Đokica Petrović.
Kada se govori o vraćanju vojnog roka, jedna od nedoumice je i koliko bi devojke i mladići proveli u kasarni. Godina u uniformi, kao što je nekada bilo u bivšoj JNA, nije u planu ni u jednoj varijanti. Po navodima medija, vojni vrh nije saglasan o trajanju eventualnog vojnog roka – Generalštab se, na bazi svog iskustva, zalaže za period od šest do osam meseci, dok su u Ministarstvu odbrane bliži kraćoj verziji – od tri do četiri meseca.
Pojedini analitičari ocenjuju da bi Srbiji najviše odgovarao mešoviti sistem popune ljudstvom u odbrambenoim sistemu države. Za formacijska mesta koja zahtevaju visoku stručnost i specifičnu obuku država treba da obezbedi budžetska sredstva za profesionalne vojnike, a sva ostala formacijska mesta bi se popunjavala kroz obavezno služenje vojnog roka.
Generalštab VS je pre četiri godine napravio računicu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka. Obuka samo u prvoj godini odnela bi iz budžeta 70 milijardi dinara
Vojnik pešadije na šestomesečnom služenju obaveznog vojnog roka koštao bi vojni buyet najmanje 450.000 dinara. Cena obuke, hrane, smeštaja i ostalih troškova tenkista, artiljeraca ili pripadnika raketnih jedinica neuporedivo je veća i doseže i tri puta veći iznos.
Milan Bozokin