Сликар Зоран Булатовић, директор А61: Од почетка ка будућности

Управо, у такву јубиларну 2021, у програмском, али и инфраструктурном смислу, ушла је јединствена и по свему специфична, новосадска институција културе – Установа за израду таписерија Атеље 61, која у овој години прославља шест деценија постојања. У разговору, са директором „Атељеа 61“, сликаром Зораном Булатовићем, откривамо на које се све начине једини таписеријски центар на овим просторима потрудио да у готово немогућим условима изазваним опасним вирусом обележи улазак у седму деценију постојања.

Најављујете на својим Фејсбук и Инстаграм страницама изложбу у Краљевини Данској  „Српске таписерије Атељеа 61 – од почетака ка будућности“. О чему је реч?

Изложбени пројекат „Српске таписерије А61- од почетака ка будућности“ договорили смо лане с колегама из сродне установе културе, Уметничким центром Силкеборг Бада, из данске регије Јиланд, али реализоваћемо га тек сада, уколико услови дозволе, јер смо већ неколико пута померали термин отварајуће церемоније изложбе, због епидемиолошких мера данске владе, појашњава Булатовић.

Подсећа на то да „Атеље 61“ има своје традиционалне међународне програме, које одржава деценијама у назад.

За 60 година постојања, излагали смо на апсолутно свим континентима, изузев на аустралијском, и у добром делу светски референтних институција културе. До стишавања ових живих и вибрантних интернационалних конекција дошло је '90-тих година прошла века, услед политичких (не)прилика у којима се ондашња држава нашла, те је трпео и сектор културе и институције у њему. Ипак, држали смо да се морамо вратити и на интернационалну изложбену сцену, јер то завређује начин на који делује наша продукција, уметници и институције које сарађују с нама из земље и иностранства. У осталом, и сами оснивачи „Атељеа 61“, мој знаменити колега Бошко Петровић и Етелка Тоболка, засигурно би држали да таписеријски медиј, који баштинимо, негујемо и популаришемо, као и наша Збирка таписерија, једна од најрепрезентативнијих на европском континенту, завређује да буде виђена и валоризована у европским и светским оквирима, вели Булатовић.

Како је дошло до ове конкретне сарадње са колегама из Данске?

До међудржавне, међуинституционалне сарадње, са Данском установом, Кунстет Центрет Силкеборг Бад је дошло, дакако, јер смо ми већ сарађивали са данским уметницима, који су боравили у више наврата у Новом Саду. И то иницијално благодарећи нашем „артист ин ресиданце “ програму - Колонији таписериста „Бошко Петровић“. Промишљајући како бисмо могли продубити ову сарадњу и изложбеним активностима, будући да су Данци били одушевљени оним што су видели да А61 баштини. Тек, захваљујући „Данисх арт foundation“, стекли су се услови да наше жеље и снови постану стварност, односно отворила се могућност да 35 таписеријских дела из Националне збирке „Атељеа 61“ буду приказана у Уметничком центру Силкеборг Бада, јер је ова установа културе, махом у комуникацијама са уметницима и институцијама које делују у савремености, у савременим уметничким праксама.

Самим називом ова изложба имплицира и на прошлост и на будућност?

– Да, апсолутно сте у праву. Наша је велика жеља била да свој велики повратак , у изложбеном смислу, на међународну сцену, где смо егзистирали од самог настанка 1961, реализујемо у овој јубиларној, 60-ој години нашег постојања. Наравно, то, не зависи увек само од наше добре воље и напора, већ и од повратног импулса, колега из иностранства и дакако, увек је ту присутан и финансијски моменат, који није занемарив. У том смислу, заиста смо поносни што су Данци, кроз своје системе, фондације и институције, препознали да је наше стваралаштво у таписерији евроконтекстуализовано и валоризовано. У смислу концепта, како обе наше институције у самом називу имплицирају на прошлост и садашњост - одредница „Бад“, наиме, подразумева да је данашњи Уметнички центар у потпуности реконструисано некадашње бањско лечилиште, док Установа за израду таписерија имплицира на време социјализма када је и оснивана – кураторка изложбе, историчарка уметности са копенхашког Универзитета Улрика Мокдад и наша историчарка уметности Јелена Ђорђевић, направиле су одабир од 35 таписеријских дела настали од почетака рада А61 до данашњице, међу којима су и потписи Стојана Ћелића, Јагоде Буић, Драгутина Цигарчића, Мише Недељковића, Бошка Петровића, Лојзе Спацала, али и Еве Фаркаш, Бранислава Добановачког, Смиљане Хаџић, Britte Westhausen, Marienne Поулсен, Тамаре Јелаче, Милице Којчић, Милице Мрђе, Оливере Нинчић и других.

Европски контекст наше поставке у Уметничком центру Силкеборг Бада је недвосмислен, у много фактицитета, те у том смислу и у чињеници, да бивше фландријске, да кажемо то речником таписериста ☺, а данашње скандинавске земље (Шведска, Норвешка, Данска, Исланд, Гренланд) функционишу по принципу “quick стоп” излета у туристичком смислу, апсолутно рачунамо да ће изложбу “Српске таписерије Атељеа 61” бити у прилици да види већи део заинтересоване публике у свим овим земљама. Држимо да је то велики успех, ако је дозвољено тако шта рећи, како државе Србије, тако и Града Новог Сада, као нашег оснивача, те, дакако, и нас самих, а све у крајње непредвидивим светским околностима изазваним глобалним вирусом. Могло би се рећи и да је “Атеље 61” предводница, својеврсни “интро”, у будућу државну, регионалну и локалну промоцију наше вароши као Европске престонице културе у 2022. години.

Поред чињенице да сте, упркос околностима, искорачила ка светској уметничкој сцени, вредни сте и на “локалу”. Ипак, до 15. фебруара сте затворени за јавност и групне посете, јер је у току реконструкција првог спрата на локалитету тзв. Дуга касарна Петроварадинске тврђаве где је и седиште Атељеа 61?

– Имали смо срећу да у оквиру стратешког плана Новог Сада у делатности културе, или културне политике Новог Сада за период до 2023. године, будемо уврштени од стране оснивача и ресорне Управе за културу, те самог градског Већа и кабинета Градоначелника, међу институције за које су опредељена средства за реконструкцију, обнову и уопште, за развој и унапређење у инфраструктурном смислу. У том контексту, наша захвалност иде према свим наведеним чиниоцима, који су одлучили да определе шест милиона динара за обнову и унапређење наших просторија. Морам да напоменем да тај ниво средстава и подршке, макар колико сам ја упућен, нисмо имали од последњих деценија прошлог века. Овом приликом добили смо могућност, да растеретимо просторије у којима се тренутно налазимо, а да на првом спрату Дуге касарне, где се некада налазио mеnaymеnt Историјског архива града, који је измештен у своје ново здање на Подбари, уђе наша установа. У питању је неких 180 квадрата, који ће бити уређен по принципу мултифункционалности – дакле, део ће бити приведен намени у погледу канцеларијских просторија, али ће много већи део горњег спрата бити искоришћен за стварање мулифункционалне, изложбене и мини-конференцијске дворане, коју ће моћи да користи не само “А61” него и сви партиципијенти за које се процени да ће доприносити у стваралачком, научном, истраживачком, привредном или другом виду делатности, као и добром imiyu града и земље, и, дакако, саме наше установе.

Како ће још у програмском и церемонијалном смислу изгледати јубиларана година?

– Поред заиста, значајног међународног плана, у којем смо искорачили у сваком смислу, као амбасадори културе и наслеђа наше земље, имаћемо и велику, централну изложбу у Културној станици “Свилара” и надам се у нашем новом простору на Тврђави, под називом “Фантастика А61 Босиљем”. Ову изложбу реализујемо са Фондацијом “ Илија и Мангелос”, која баштини дела једног од најчувенијих апстрактних наиваца 20. столећа у светским оквирима, а који је сва своја дела у таписеријском медију, радио у нашој продукцији.При томе ће наша изложба бити одржана једновремено када и Босиљева њујоршка. Потом, изложбено ће нас бити и у Београду у “Дому Краља Петра Првог” на лето, те у “Градској галерији Сарајева”. Тиме ћемо заокружити наше деловање од међународног, републичког, региналног и локалног плана. Као својеврсна посластица, око октобра уследиће и презентација, а изгледан је и научно-истраживачки скуп, где ћемо промовисати капитално дело наше издавачке делатности, монографију „60 година Атељеа 61” на којој су ренцезенти др Мирјана Теофановићи и др Бојана Бурић , а текстове су радили најпроминентнији наши теоретичари и историчари уметности др Јелена Бањац, Сава Степанов, докторанди Јасмина Јакшић  Ана Ракић и Јелена Ђорђевић; мр Ивана Јовановић Гудурић и мр Бојана Поповић, Стефан Жарић, др Ана Милошевић, Драгана Гарић, Саша Јањић, Чедомир Јаничић, др Ивана Башичевић и други

Теодора Ж. Јанковић