Slikar Zoran Bulatović, direktor A61: Od početka ka budućnosti

Upravo, u takvu jubilarnu 2021, u programskom, ali i infrastrukturnom smislu, ušla je jedinstvena i po svemu specifična, novosadska institucija kulture – Ustanova za izradu tapiserija Atelje 61, koja u ovoj godini proslavlja šest decenija postojanja. U razgovoru, sa direktorom „Ateljea 61“, slikarom Zoranom Bulatovićem, otkrivamo na koje se sve načine jedini tapiserijski centar na ovim prostorima potrudio da u gotovo nemogućim uslovima izazvanim opasnim virusom obeleži ulazak u sedmu deceniju postojanja.

Najavljujete na svojim Fejsbuk i Instagram stranicama izložbu u Kraljevini Danskoj  „Srpske tapiserije Ateljea 61 – od početaka ka budućnosti“. O čemu je reč?

Izložbeni projekat „Srpske tapiserije A61- od početaka ka budućnosti“ dogovorili smo lane s kolegama iz srodne ustanove kulture, Umetničkim centrom Silkeborg Bada, iz danske regije Jiland, ali realizovaćemo ga tek sada, ukoliko uslovi dozvole, jer smo već nekoliko puta pomerali termin otvarajuće ceremonije izložbe, zbog epidemioloških mera danske vlade, pojašnjava Bulatović.

Podseća na to da „Atelje 61“ ima svoje tradicionalne međunarodne programe, koje održava decenijama u nazad.

Za 60 godina postojanja, izlagali smo na apsolutno svim kontinentima, izuzev na australijskom, i u dobrom delu svetski referentnih institucija kulture. Do stišavanja ovih živih i vibrantnih internacionalnih konekcija došlo je '90-tih godina prošla veka, usled političkih (ne)prilika u kojima se ondašnja država našla, te je trpeo i sektor kulture i institucije u njemu. Ipak, držali smo da se moramo vratiti i na internacionalnu izložbenu scenu, jer to zavređuje način na koji deluje naša produkcija, umetnici i institucije koje sarađuju s nama iz zemlje i inostranstva. U ostalom, i sami osnivači „Ateljea 61“, moj znameniti kolega Boško Petrović i Etelka Tobolka, zasigurno bi držali da tapiserijski medij, koji baštinimo, negujemo i popularišemo, kao i naša Zbirka tapiserija, jedna od najreprezentativnijih na evropskom kontinentu, zavređuje da bude viđena i valorizovana u evropskim i svetskim okvirima, veli Bulatović.

Kako je došlo do ove konkretne saradnje sa kolegama iz Danske?

Do međudržavne, međuinstitucionalne saradnje, sa Danskom ustanovom, Kunstet Centret Silkeborg Bad je došlo, dakako, jer smo mi već sarađivali sa danskim umetnicima, koji su boravili u više navrata u Novom Sadu. I to inicijalno blagodareći našem „artist in residance “ programu - Koloniji tapiserista „Boško Petrović“. Promišljajući kako bismo mogli produbiti ovu saradnju i izložbenim aktivnostima, budući da su Danci bili oduševljeni onim što su videli da A61 baštini. Tek, zahvaljujući „Danish art foundation“, stekli su se uslovi da naše želje i snovi postanu stvarnost, odnosno otvorila se mogućnost da 35 tapiserijskih dela iz Nacionalne zbirke „Ateljea 61“ budu prikazana u Umetničkom centru Silkeborg Bada, jer je ova ustanova kulture, mahom u komunikacijama sa umetnicima i institucijama koje deluju u savremenosti, u savremenim umetničkim praksama.

Samim nazivom ova izložba implicira i na prošlost i na budućnost?

– Da, apsolutno ste u pravu. Naša je velika želja bila da svoj veliki povratak , u izložbenom smislu, na međunarodnu scenu, gde smo egzistirali od samog nastanka 1961, realizujemo u ovoj jubilarnoj, 60-oj godini našeg postojanja. Naravno, to, ne zavisi uvek samo od naše dobre volje i napora, već i od povratnog impulsa, kolega iz inostranstva i dakako, uvek je tu prisutan i finansijski momenat, koji nije zanemariv. U tom smislu, zaista smo ponosni što su Danci, kroz svoje sisteme, fondacije i institucije, prepoznali da je naše stvaralaštvo u tapiseriji evrokontekstualizovano i valorizovano. U smislu koncepta, kako obe naše institucije u samom nazivu impliciraju na prošlost i sadašnjost - odrednica „Bad“, naime, podrazumeva da je današnji Umetnički centar u potpunosti rekonstruisano nekadašnje banjsko lečilište, dok Ustanova za izradu tapiserija implicira na vreme socijalizma kada je i osnivana – kuratorka izložbe, istoričarka umetnosti sa kopenhaškog Univerziteta Ulrika Mokdad i naša istoričarka umetnosti Jelena Đorđević, napravile su odabir od 35 tapiserijskih dela nastali od početaka rada A61 do današnjice, među kojima su i potpisi Stojana Ćelića, Jagode Buić, Dragutina Cigarčića, Miše Nedeljkovića, Boška Petrovića, Lojze Spacala, ali i Eve Farkaš, Branislava Dobanovačkog, Smiljane Hadžić, Britte Westhausen, Marienne Poulsen, Tamare Jelače, Milice Kojčić, Milice Mrđe, Olivere Ninčić i drugih.

Evropski kontekst naše postavke u Umetničkom centru Silkeborg Bada je nedvosmislen, u mnogo fakticiteta, te u tom smislu i u činjenici, da bivše flandrijske, da kažemo to rečnikom tapiserista ☺, a današnje skandinavske zemlje (Švedska, Norveška, Danska, Island, Grenland) funkcionišu po principu “quick stop” izleta u turističkom smislu, apsolutno računamo da će izložbu “Srpske tapiserije Ateljea 61” biti u prilici da vidi veći deo zainteresovane publike u svim ovim zemljama. Držimo da je to veliki uspeh, ako je dozvoljeno tako šta reći, kako države Srbije, tako i Grada Novog Sada, kao našeg osnivača, te, dakako, i nas samih, a sve u krajnje nepredvidivim svetskim okolnostima izazvanim globalnim virusom. Moglo bi se reći i da je “Atelje 61” predvodnica, svojevrsni “intro”, u buduću državnu, regionalnu i lokalnu promociju naše varoši kao Evropske prestonice kulture u 2022. godini.

Pored činjenice da ste, uprkos okolnostima, iskoračila ka svetskoj umetničkoj sceni, vredni ste i na “lokalu”. Ipak, do 15. februara ste zatvoreni za javnost i grupne posete, jer je u toku rekonstrukcija prvog sprata na lokalitetu tzv. Duga kasarna Petrovaradinske tvrđave gde je i sedište Ateljea 61?

– Imali smo sreću da u okviru strateškog plana Novog Sada u delatnosti kulture, ili kulturne politike Novog Sada za period do 2023. godine, budemo uvršteni od strane osnivača i resorne Uprave za kulturu, te samog gradskog Veća i kabineta Gradonačelnika, među institucije za koje su opredeljena sredstva za rekonstrukciju, obnovu i uopšte, za razvoj i unapređenje u infrastrukturnom smislu. U tom kontekstu, naša zahvalnost ide prema svim navedenim činiocima, koji su odlučili da opredele šest miliona dinara za obnovu i unapređenje naših prostorija. Moram da napomenem da taj nivo sredstava i podrške, makar koliko sam ja upućen, nismo imali od poslednjih decenija prošlog veka. Ovom prilikom dobili smo mogućnost, da rasteretimo prostorije u kojima se trenutno nalazimo, a da na prvom spratu Duge kasarne, gde se nekada nalazio menayment Istorijskog arhiva grada, koji je izmešten u svoje novo zdanje na Podbari, uđe naša ustanova. U pitanju je nekih 180 kvadrata, koji će biti uređen po principu multifunkcionalnosti – dakle, deo će biti priveden nameni u pogledu kancelarijskih prostorija, ali će mnogo veći deo gornjeg sprata biti iskorišćen za stvaranje mulifunkcionalne, izložbene i mini-konferencijske dvorane, koju će moći da koristi ne samo “A61” nego i svi participijenti za koje se proceni da će doprinositi u stvaralačkom, naučnom, istraživačkom, privrednom ili drugom vidu delatnosti, kao i dobrom imiyu grada i zemlje, i, dakako, same naše ustanove.

Kako će još u programskom i ceremonijalnom smislu izgledati jubilarana godina?

– Pored zaista, značajnog međunarodnog plana, u kojem smo iskoračili u svakom smislu, kao ambasadori kulture i nasleđa naše zemlje, imaćemo i veliku, centralnu izložbu u Kulturnoj stanici “Svilara” i nadam se u našem novom prostoru na Tvrđavi, pod nazivom “Fantastika A61 Bosiljem”. Ovu izložbu realizujemo sa Fondacijom “ Ilija i Mangelos”, koja baštini dela jednog od najčuvenijih apstraktnih naivaca 20. stoleća u svetskim okvirima, a koji je sva svoja dela u tapiserijskom mediju, radio u našoj produkciji.Pri tome će naša izložba biti održana jednovremeno kada i Bosiljeva njujorška. Potom, izložbeno će nas biti i u Beogradu u “Domu Kralja Petra Prvog” na leto, te u “Gradskoj galeriji Sarajeva”. Time ćemo zaokružiti naše delovanje od međunarodnog, republičkog, reginalnog i lokalnog plana. Kao svojevrsna poslastica, oko oktobra uslediće i prezentacija, a izgledan je i naučno-istraživački skup, gde ćemo promovisati kapitalno delo naše izdavačke delatnosti, monografiju „60 godina Ateljea 61” na kojoj su rencezenti dr Mirjana Teofanovići i dr Bojana Burić , a tekstove su radili najprominentniji naši teoretičari i istoričari umetnosti dr Jelena Banjac, Sava Stepanov, doktorandi Jasmina Jakšić  Ana Rakić i Jelena Đorđević; mr Ivana Jovanović Gudurić i mr Bojana Popović, Stefan Žarić, dr Ana Milošević, Dragana Garić, Saša Janjić, Čedomir Janičić, dr Ivana Bašičević i drugi

Teodora Ž. Janković