„Betonsky”: Од уникатних малих до много сложенијих предмета од бетона

Временом одустаје од њиховог излагања на маркетима и фокусира се на сложеније предмете те су сада главни „Betonsky” производи лавабои (типских облика или прављени по мери), плоче за купатило и кухињу, столови, клупе, а у понуди има и жардињере, вазе и чиније од бетона. Марко Јаковљев за „Дневник” открива да је поменути бренд настао као његов покушај да промени живот из корена.

– Желео сам да почнем да радим нешто „мануелно“, пошто сам желео да побегнем од стресног новинарског посла који сам радио последњих 11 година – истиче Јаковљев, и додаје да се идеја „наметнула“ случајно, док су снимали емисију „Просторија”. – Пријатељи који производе намештај показали су ми своје радове од бетона за личну употребу, па смо констатовали да у овом поднебљу не постоји масовна производња. Ту је почео да „ради црв“ па сам наредне две године учио и експерментисао. Пошто сам добио помоћ на конкурсу „Покрени се за посао”, одлучио сам да се озбиљније посветим томе.

Иако је све почело као експеримент и хоби, Марко Јаковљев је успео да ту љубав и занимацију претвори у посао те тренутно „Betonsky” ради у простору на Мишелуку, а Марко има помоћ двојице колега и супруге која ради сву логистику. Он наводи да се, захваљујући интернету, идеје, па и дизајнерски трендови, прате и у Србији те да људи нису изненађени бетонским лавабоима или столовима у стамбеном простору.

Главни клијенти приватни корисници

Марко Јаковљев је на почетку стварања предмета од бетона мислио да ће њихови главни клијенти бити ресторани и кафићи, али напомиње да то није тако те да у највећој мери раде за приватне кориснике. Истиче да ручни рад у Србији не може да се наплати као на Западу.

– Не могу рећи да није на цени, али смо, једноставно, сиромашнији и нема толико публике за луксузне ствари, што ручни рад свакако јесте – наводи Јаковљев. – Сатница мајстора за ГФРЦ бетон у САД је 100 долара, док је код нас то и даље преживљавање. У питању је занат који углавном зависи од умешности појединца, нема масовне производње па ни огромног обрта. Да би се наплатила екслузивност уникатно рађених предмета, потребно је дуго развијати посао и доћи до клијентеле која је спремна то да плати, а има је и у Србији.

– Купци нису више само трендсетери него много шири круг људи који желе оригиналан и уникатан амбијент у свом дому – наглашава Јаковљев. – Људи прате „Пинтерест” и одатле скидају идеје, а ми се онда трудимо да их остваримо. Буде неуспеха, али смо истрајни па не одустајемо док ствар не истерамо до краја (смех). Сваког дана се појави неки нови изазов којем се обрадујемо!

О бетону као материјалу наш саговорник говори с одушевљењем и истиче да је невероватан у сваком смислу, али да га „бије глас” да је хладан и нееколошки јер се често истиче као контрапункт зеленилу и природи. То је, како Марко Јаковљев наводи, неоправдано, јер је бетон у суштини смеса природних састојака, цемента који се прави од кречњака, глине, камена... помешаног с водом и тзв. агрегатима, тј. песком, шљунком и слично, а у том смислу он јесте део природе. Напомиње да је код нас бетон мање заступљен у ентеријеру, али да у последње време улази у моду, док је у Америци, Аустралији и Западној Европи одавно међу најзаступљенијим материјалима у опремању ентеријера.

– Револуција у употреби је настала пре неколико деценија, када су за армирање бетона почела да се користе стаклена микровлакна која омогућују изузетну чврстоћу и облике – каже Јаковљев. – У естетском смислу, бетон је врло захвалан за обликовање и постизање сложених, монолитних облика, а његов изглед може да варира од исполираног попут стакла до робустног „индустријског” па се уклапа у готово сваки амбијент, од рустичних до „хај-тек”. Ипак, код нас се готово не производи у те сврхе јер немамо традицију, а онај ко жели тиме да се бави, мора то да научи „од нуле”, потпуно сам, само уз помоћ интернета. Такође, у питању је прилично физички захтеван и напоран посао, који у себи спаја много вајарских и уметничких техника са сировим физичким радом и напором, па је и то вероватно разлог што је тај занат редак.

Упркос лепоти тог заната, Марко Јаковљев наводи да им треба „појачање”, али да је тешко пронаћи некога ко би се посветио томе на дуже стазе. Он истиче да већина жели „лак новац”, посао преко интернета, а да се нико не отима да меша бетон.

– За мене то није пре свега зарада, него и посао који ми пружа задовољство стварања, учења, напредовања, прилика за медитацију и доказивање – наглашава Јаковљев. – Много је разлога зашто неко ради, ако је новац превасходни или једини разлог, сумњам у успех, новац ће можда доћи, али и стрес, психоза и све то иде уз то. Нама је план да подигнемо ниво дизајна и производње па да направимо неколико препознатљивих концептуалних дизајнерских линија и тако профилишемо посао. Предстоји много изазова!

К. Ивковић Ивандекић