Брнабићева: Вашингтонски споразум остаје на снази

 

Премијерка Ана Брнабић оценила је данас да се Србија током вируса корона позиционирала као једна од најозбиљнијих земаља на свету.

 

Како је испричала за ТВ Хепи, ако се присетимо самих почетака у марту, у најбогатијим земљама имали смо слике празних рафова, туче по прехрамбеним продавницвима, што код нас није могло да се види.

 

"Нисмо имали несташицу ни лекова, ни хране, ничега што је било потребно. Такве слике у Србији нисмо видели и наши грађани су великим трудом државе и председника и Владе, били поштеђени тога", казала је Брнабић, додајући да јој се чини да смо прошли много лакше од других земаља.

 

Истиче и да је у нашој земљи у сваком тренутку било свега и што је потребно за борбу против вируса корона и у том смислу наводи да смо имали све лекове које је препоручила Светска здравствена организација.

 

"Нисмо питали колико кошта, ми смо одвајали новац из буџета и свако коме је био потребан тај лек је и добио и није платио ништа", каже Брнабић.

 

Додаје да смо земља која је највише имала хоспитализованих у свету јер су лекари из предострожности, борећи се за сваки живот и здравље људи, чим крене упала плућа хоспитализовали.

 

Такође, и један дан у болници кошта, а Брнабић истиче да Влада и држава нису питали колико то кошта.

 

"Паралелено са тим смо набављали вакцине, које су све плаћане и то авансно. Донирали смо ЕУ два милиона евра за развој вакцине, али смо паралелно преговарали са свим произвођачима и потписивали уговоре", каже Брнабић подсећајући да је за све то потребан новац.

 

Захваљујући томе, у земљи сада имамо тачно 1.054.950 вакцина, од којих су неке већ потрошене, негде више од 100.000.

 

Те вакцине су потрошене, како је појаснила, зато што се у Србији и вакцинација спроводила конзервативно, односно када се добило 20.000 доза, вакцинисано је 10.000 људи, а друга половина се чува за ревакцинацију.

 

Премијерка подсећа и да је Србија ушла у Цоваџ програм и прецизира да су постојала два начина да се преко тог програма наруче вакцине.

 

Један од начина, који је јефтинији, јесте да добијете вакцине које вам они сами пошаљу, а други, скупљи, за који се Србија определила због, како каже Брнабић, бриге о здрављу грађана, јесте да они понуде вакцине које имају, а да ви изаберете коју ћете да узмете.

 

У оквиру Ковакс програма, додаје Брнабић, Србија разговара о Фајзеровој и Астразенек вакцини, али још увек се не зна тачан датум када ћемо моћи да их добијемо.

 

Наводи и да је потписан уговор са Пољском и да је потврђено да желимо 800.000 Астразенек вакцина, која још увек није регистрована код наше Агенције, али додаје да је и регистрација процес који не може да се започене док прва фаза за увозну дозволу не стигне у нашу земљу.

 

Премијерка наводи да је, нажалост, свет данас такав да је 95 одсто вакцина купило 10 најбогатијих земаља света и постоје зуемље које немају никакве уговоре, нити знају када ће им доћи вакцина, а највећа вероватноћа је, истиче, да ће преко 50 одсто светске популације добити вакцину тек 2022. године, ако и тада.

 

Подсетила је да су неке од најбогатијих земаља света купиле вакцине да своје грађане вакцинишу по три или чак пет пута, као што су Немачка, односно Канада.

 

"У таквој констелацији Србија се изборила за, у овом тренутку, највеће количине тих вакцина. Бесплатне су за грађане и доступне свим грађанима", казала је Брнабић.

 

У том смислу, премијерка наводи да код нас у сваком дому здравља где се врши вакцинација, нема враћања људи који дођу и унапред непријављени.

 

"Ако дође човек са улице и жели да се вакцинише, нема враћања, тај човек ће и бити одмах вакцинисан", појашњава и наводи да су сви домови здравља добили још 50 одсто више доза од тражених управо за те људе који "уђу са улице".