После напада на Костића, САНУ таксативно навело своје напоре за КиМ

Из САНУ истичу да се такви закључци заснивају или на намерном ширењу неистина или на тоталном непознавању одговарајућег ангажовања САНУ, а то би се, кажу, могло избећи увидом у сајт Академије и праћењем осталих облика њеног информисања јавности.

Уз то питање, наводе, у јавности се изриче и паушална оптужба о забрани изложбе о Јасеновцу у САНУ, која је, кажу, такође лишена сваког утемељења и додају да она није ни планирана под тим насловом.

Због тога, Одељење скреће пажњу да област КиМ, као средишњи део Старе Србије, представља важан део интердисциплинарних научних истраживања САНУ од њеног оснивања до данас.

Из Одељења указују да, не умањујући велики допринос prеthodnih генерација, у средиште посебне научне пажње питање КиМ је дошло 80-их година прошлог века, објављивањем капиталног дела "Задужбине Косова".

То је, истичу, подстакло истраживачки замах који траје све до данас.

Свесна изузетног места те области у историјској свести нашег народа, САНУ је последњих неколико деценија континуирано настојала да што дубље научно осветли проблем у његовом балканском и европском контексту, додаје се у саопштењу Одељења.

Резултати тих истраживања, наводе, привлаче велику пажњу широког круга иностраних истраживача.

Само у периоду од 1990. до 2007. године објављено је, указују, више од 536 библиографских јединица посвећених КиМ, чији се попис налази у раду "Косово и Метохија" у издањима САНУ, њених одељења, одбора и института, Косовско-метохијски зборник 7 (2017), 215-303.

Истраживања те теме с пођеднаким интензитетом настављена су до данас, кажу из Одељења САНУ.

Педесетогодишњи рад на прибирању историјске грађе и њеном критичком приређивању резултирао је објављивањем волуминозне (42 тома) збирке Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914. године.

Унутар седам књига грађе објављено је 15.761 докумената, од којих се значајан број тиче прилика на Косову и Метохији.

Целокупан материјал (29.279 страница текста) непосредно по објављивању 2015. године је дигитализован и тако постао непосредно доступан јавности, указују из Одељења.

Дубоко свесна значаја темељних научних проучавања КиМ за разумевање прошлости и промишљање о будућности тих старих српских земаља, САНУ је још 1983. године основала Међуодељењски (сада Академијски) одбор за проучавање Косова и Метохије, наводи се у саопштењу.

У његовим оквирима одвија се стална истраживачка активност, чији се резултати објављују пре свега у часопису Косовско-метохијски зборник, чија се 8. свеска појавила ове године.

Одбор је организовао и читав низ округлих столова и научних скупова посвећених нашој јужној покрајини, који су резултирали значајним зборницима радова.

Последњи у низу тих научних скупова "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије" одржан је октобра 2019, а зборник саопштења са тог скупа у припреми је за штампу.

Чланови тог академијског одбора били су најзаслужнији и за организовање велике изложбе Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији: идентитет, значај, угроженост одржане у Галерији САНУ крајем 2017. године, коју је видело више од 50.000 посетилаца, и пратило публиковање обимног каталога и веома садржајне књиге с низом значајних текстова.

У оквиру пројеката Одбора, наводе из САНУ, ради се систематски на дигитализацији и проучавању језичке, историјске, уметничке и етнолошке споменичке грађе са Косова и Метохије.

Наравно, на Косово и Метохију се обраћа пажња и у оквиру других одбора на старању Одељења историјских наука САНУ.

У оквиру Одбора за историју уметности обавља се већ 14 година прикупљање и дигитализовање старих докумената и фотографија који се тичу уметничких споменика на КиМ, па та база садржи већ преко 55.000 висококвалитетних скенова.

На основу ње, у Одбору је припремљена и крајем 2018. издата књига с детаљном грађом о цркви Светог Ђорђа у Речанима код Суве Реке, срушеној минирањем 1999, а у току је припрема још неколико публикација о споменицима уништеним 1999. и 2004. године.

Такође, додају из САНУ, при Одбору за ономастику САНУ током више протеклих деценија сакупљена и обрађивана обимна ономастичка грађа са Косова и из Метохије, која се сада преводи у дигиталну форму и припрема за интернет презентацију.

Недавно основани Академијски одбор за српско питање организовао је протеклог лета научни скуп Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице, посвећен првенствено сецесији Косова и Метохије, који је резултирао већ објављеним зборником радова.

Потпуно је припремљена и велика научна конференција Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђе на Косову и Метохији планирана за новембар 2020, а одложена због епидемиолошке ситуације за пролеће 2021. године.

Подсећају и да је САНУ једина институција која је скорашњи унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, инициран од стране

Председника Републике, довела до резултата објављених у публикацији Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији.

Сарађујући на изради те књиге, Одељење историјских наука је аргументовано осудило незаконитост и насиље приликом отимања јужне покрајине.

Додају да су велики допринос САНУ дали и други институти - Етнографски, Музиколошки, Византолошки, Балканолошки, Географски и Институт за српски језик - истражујући одговарајуће аспекте "нашег националног блага".

Очевидно је да се ради о једном веома ангажованом приступу Академије, нарочито последњих година, констатује се у саопштењу.

Због тога је, истичу, оспоравање тих напора и постигнућа потпуно неоправдано, исто онако као и сасвим малициозно и неосновано спочитавање САНУ да је неко у њој забранио одржавање изложбе о Јасеновцу.

Напротив, кажу да је у Академији и у Одељењу историјских наука учињено све да се створе материјални и сви потребни научни и стручни услови за остварење изложбе под називом Тотални геноцид, али она је морала бити одложена пошто није била правовремено припремљена.

Изложба, нажалост, никада није одржана, јер је њен аутор убрзо преминуо.

Из Одељења истичу да научно ангажовање у prеthodnih неколико година о КиМ не би досегнуло тако висок ниво активности без трајне подршке Извршног одбора САНУ на чијем је челу академик Владимир С. Костић.

Указују да је он лично био и иницијатор многих активности везаних за проучвање Косова и Метохије и здушно их је подржавао.

Последњи гест у том смислу је, наводе, успостављање сарадње између САНУ и Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, у оквиру које је започет рад на организовању и остваривању већег броја научних пројеката и других видова помоћи овом универзитету.

Закључак Одељења је да ниједна научна институција у земљи није дала толики допринос у свестраном изучавању Косова и Метохије колико је то учинила и чини САНУ.