И бол у леђима може да укаже на рак грлића материце

Све то се дешавало током прошлог лета, а ова млада жена се сада полако враћа у живот и свакодневним обавезама и ускоро планира и да поново почне да ради.

Плашила сам се прегледа код гинеколога. Иза мене су два порођаја, која су била тешка и зато сам одлагала одлазак код лекара. Наравно, себе сам увек стављала на друго место, па је то разлог што нисам ишла на контроле. Прве симптоме сам имала у фебруару прошле године, али то је био умор и болови у леђима. Због тога сам стално пила аналгетике и у јулу сам их већ пила на свака четири сата. Онда сам отишла код гинеколога, а Папа тест је имао вредност четири. Професор др Срђан Ђурђевић је на првом ултразвуку препознао да је то рак грлића материце и веома брзо ме је оперисао, испричала је С. Р.

Како су навели у „Генесис“ болници, захваљујући иницијативи који су поднели Министарству здравља, у домовима здравља ће од ове године на гинеколошким прегледима да се ради и провера плодности.

Специјалиста гинекологије и акушерства и начелник Одељења оперативне онкологије Специјалне гинеколошке болнице „Генесис“ професор др Срђан Ђурђевић каже како је код ове пацијенткиње било у питању локално узнапредовало обољење, те није било ширења у околна ткива.

Брзо је урађена операција у болници „Генесис“, а потом је пацијенткиња имала хемиотерапију и зрачење у Институту за онкологију Војводине. Лечење је компликовано и трајало је од јула до децембра, што је шест месеци неизвесности и живота са обољењем. Сада су потребне редовне контроле и то у наредних пет година, али први резултати су оптимистични, испричао је др Ђурђевић.

Пацијенткиња каже како је прошла кроз хемиотерапију, брахитерапију, зрачење, а све то не би могла без помоћи и подршке коју је имала.

Прошла сам кроз тежак период, али сам победила и страх и болест. Дошла сам у минут до 12 код лекара. Имала сам велику подршку професора Ђурђевића, али и моје породице и пријатеља. Доктор ме је упутио у све фазе лечења, од биопсије, па на даље и све је брзо ишло. Биопсију сам имала у августу, а операцију у септембру. Била сам јако срећна што немам метастазе. Терапија је била тешка нарочито после прве хемиотерапије, али сам знала да желим да се излечим, наставила сам да се борим и издржала до краја, казала је С. Р.

Према њеним речима, јако је важна подршка окружења, као и разговори, јер су јој они пуно помогли.

Редовне контроле су јако важне. Ја сам их одлагала и ето где ме је то одвело. Још сам на боловању, а последњу терапију сам имала 22. децембра. Понашам се нормално, наставила сам живот, имам свакодневне обавезе. Након овог ћу мало другачије да гледам на живот и више ћу се посветити себи, закључила је С. Р. и апеловала на жене да се контролишу.

Професор Ђурђевић је напоменуо како у 90 одсто случајева преканцерозне промене и канцер не дају симптоме, те је због тога неопходан масовни скрининг, односно превенција и рано откривање тумора.

Млађе жене иду код гинеколога, али старије жене то ређе раде и некад не дођу на преглед и по пет, па и 10 година. ХПВ инфекцију, која је узрочник овог карцинома, током живота има од 50 до 70 одсто жена. Постоји око 200 различитих генотипова хуманог папилома вируса, ХПВ, а њих 40 је одговорно за инфекцију. Најопасанији је ХПВ 16, али чак и ако га жена има, не значи да ће да добије и болест. То зависи од имунитета. ХПВ је полно преносива болест, а кондом помаже у превенцији, рекао је професор Ђурђевић.

Како је објаснио, од инфекције до појаве промене, односно до рака, може да прође од три, па до 17 година и због тога је нагласио важност прегледа и контрола бар једном у две године.

Поводом Недеље борбе против рака грлића материце, који се обележава током целе наредне недеље, „Генесис“ ће у петак прегледати бесплатно 25 пацијенткиња које су им се јавиле. Професор Ђурђевић каже како приватни сектор на овај начин жели да помогне установама из државног система, које су преоптерећене због епидемије ковид-19.

По учесталости рака грлића материце наша земља заузима високо место и раније је учесталост била 23 или 24 на 100.000 становника, а сада је 20 на 100.000. Војводина је имала нешто вишу учесталост, а Светска здравствена организација препоручује да то буде четири на 100.000. Зато је важан скрининг, али и имунизација од ХПВ, која је у почела прошле године у новосадском Дому здравља. Подаци кажу како би од ове врсте рака у Војводини требало да оболи свака 46-а жена, а обољење се најчешће јавља код жена које имају између 40 и 44 године. Више од 400 жена годишње умре од ове болести код нас, истакао је др Ђурђевић и напоменуо како болест може да има прогресиван ток.

Уколико се открије на време, у преканцерозној фази, болест је излечива 100 одсто и нема последица по репродуктивно здравље. Ако се открије касније, онда је лечење скупо и неизвесно.

Љубица Петровић