Србија једина на Западном Балкану вакцинише по плану имунизације
БЕОГРАД: С изузетком Србије, ниједна земља Западног Балкана није започела вакцинисање грађана против короне, не зна се ни када ће, јер нису добиле вакцине, а надају се - у првом кварталу ове године.
Црна Гора, БиХ и Северна Македонија још чекају вакцине, а њихови званичници, наиме, не знају ког би датума у тим земљама могла почети вакцинација.
Министарка здравља у Црној Гори Јелена Бојић Боровинић најавила је јуче да се долазак првих вакцина у ту земљу очекује крајем јануара или почетком фебруара.
Црна Гора, која има око 650.000 становника, још није добила вакцину, јер, како је рекла Боровинић, земље које је већ имају о томе су мислиле у јуну и јулу.
У Црној Гори је то било време предизборне кампање, када се бивша власт није превише трудила, а новој је, кажу, потребно време да се избори са наслеђеним.
Црна Гора је од октобра прошле године у Ковакс програму ЕУ и још није познато коју ће вакцину добити, а бивши министар Кенан Храповић је рекао да је наручено 248.800 доза, што је довољно тек за 20 одсто становништва.
Северна Македонија, са око 2.000.000 становника, прве вакцине требало би да добије тек у марту, најавио је раније министар здравља Венко Филипче.
Преко Ковакс програма наручено је 833.000 доза, а воде се и билатерални разговори са произвођачима Пфајзером и Астра Зенеком за нове дозе, али још нема договора, нити резултата.
И БиХ још није добила ниједан контигент вакцина, а председник Савета министара БиХ Зоран Тегелтија најавио је поново јуче да се прве вакцине очекују до краја овог месеца или почетком наредног.
БиХ, земља са око 3,3 милиона становника, вакцине, 1.232.000 доза, што је довољно за око 20 одсто становника, такође очекује из Ковакс програма.
Осим 400.000 доза које треба да добије преко Ковакса, Република Српска најавила је набавку руске вакцине Спутњик В.
Албанија је још у септембру потписала споразум о уласку у Ковакс програм, а до сада је према званичним информацијама добила тек негде око 900 доза.
Министарка здравља и социјалне заштите Албаније Огерта Манастирлиу изјавила је раније да плаћено 3,9 милиона долара (око 3,2 милиона евра) за обезбеђивање вакцине за 20 посто популације.
Чланице ЕУ, Словенија и Хрватска започеле су симболично истовремено вакцинисање, а у оквиру плана који је важио за друге државе ЕУ.
Словенија, са око 2.000.000 становника, у првој транши је добила вакцине Фајзер-Бионтека - нешто мање од 10.000 доза, што је довољно за 5.000 грађана.
Хрватска, која има око четири милииона становника, наручила је 5,6 милиона доза од различиитих произвођача - од Астра Зенеке наручено је 3,6 милиона доза, 900.000 од Џонсон и Џонсона, по милиион доза Пфајзера и Модерне и 300.000 доза од КјурВака.
Иначе, у Хрватској се очекује да ће масовна вакција становништва бити обављена до краја априла.
Србија, са око 7,5 милиона стаовника, прва је земља региона која је почела вакцинацију свог становништва по прецизно утврђеном плану имунизације у децембру прошле године, дан два пре него што је вакцинација почела у земљама ЕУ.
Вакцинација је бесплатна, а у понуди су три вакцине, па грађани могу да бирају између Фајзерове, руске Спутњик В и кинеског Синефарма. Очекује се и долазак Модернине вакцине и још неких произвођача, најавио је Вучић.
Иначе, вакцине из Србије примају и Срби на северу КиМ, а Приштина прву испоруку вакцина очекује тек у марту.
Србија је и заштитну опрему својевремено, и вакцину сада, набавила захваљујући доброј сарадњи, пре свега председника Србије Александра Вучића са иностраним партнерима и земљама пријатељима наше земље.
Србија је заштитном опремом помогла неке државе којима је у том тренутку она била неоподна, а није искључено да ће то урадити и са вакцином, ако затреба.
