Трка за Сенат САД: Коме ће припасти власт?

Приликом избора у новембру, нико није победио у Џорџији, због тога што нико од кандидата није добио потребних 50 одсто, према закону те државе. Сенатор Дејвид Перђу је у новембру освојио више гласова у односу на противкандидата, али не и потребну половину, док је у другој трци, у оквиру специјалних избора, двоје републиканских кандидата, укључујући и сенаторку Кели Лефлер, поделило гласове и завршило иза демократе Рафаела Ворнока, који није освојио половину. За изборе у Џорџији влада велико интересовање и две водеће странке у САД су уложиле велика новчана средства да би победиле, а и актуелном председнику Доналду Трампу је врло битно да победи демократе у Сенату. Угледни Форбс процењује да ће до 5. јануара бити уложено чак 500 милиона долара за изборе у Џорџији. С обзиром на то да је резултат тесан и да свака од 50 држава даје по два сенатора у горњем дому Конгреса, демократама су потребне обе победе да би било 50:50.



Уколико буде нерешено, одлучујући глас ће дати потпредседник САД, а то је у овом случају попредседница САД из редова демократа – Камала Харис, па нема сумње коме би припао Сенат.



Према писању Форбса, који се позива на разне изворе, али и на кладионице, шанса да Перђу победи демократу Џона Ософа је 66 одсто, док је шанса да Лефер победи Ворнока 61 одсто, а републиканцима, којима је довољно само једно сенаторско место за коначан тријумф, се даје више од 70 одсто да ће задржати Сенат. Републиканска партија је у prеthodnom сазиву имала већину у Сенату са 53 представника, наспрам 45 демократских и двоје неутралних, који су пришли демократском кокусу. Сенат је горњи дом америчког Конгреса, који заједно са Представничким (доњим) домом, чини законодавно тело САД.



Представнички дом су задржале демократе, победивши републиканце резултатом 222:211. Важност Сената се огледа у томе да има неколико важних овлашћења као што су ратификације међународних уговора, конфирмацију Кабинета САД, Врховног суда, судија, амбасадора, због чега се Сенат сматра важнијим и престижнијим телом од Представничког дома.



Други важан датум којим се приводе крају амерички избори је 6. јануар, када ће гласови електора, који су потврђивали изборне резултате 14. децембра, бити прочитани у Вашингтону и када би, по свој прилици, Џо Бајден отклонио последњу препреку ка инаугурацији заказаној за 20. јануар. Бајден је освојио 306 електорских гласова, Трамп 232, али увек постоји могућност да поједини чланови електорског колеџа не гласају за кандидате које представљају, односно да неће гласати у складу с вољом већине савезне државе која их је изабрала.

"Неверни" електори никада нису имали утицаја на финалне резултате избора, али је занимљиво да на prеthodnim председничким изборама седам електора је променило одлуку и гласало супротно од воље државе која их је изабрала. Финални чин је инаугурација 20. јануара, која ће ове године протећи много скромније у односу на prеthodnе, а разлог је пандемија корона вируса. Зна се да ће Бајден, 46. председник САД, изговорити речи које су изговарали његови prеthodnici: „Свечано се заклињем да ћу верно извршавати обавезе председника САД и да ћу чинити све што је у мојој моћи да сачувам и одбраним Устав Америке“. По закону, Бајден и његова прва сарадница Камала Харис ће положити заклетвуу подне у Вашингтону (18.00 по српском времену), а почетак церемоније је увек био заказан пола сата раније. Изабрани председник ће се потом, дан касније, преселити у Белу кућу и преузети полуге власти, где ће живети наредне четири године.

BBC предвиђа да ће ове године бити само око 1.000 карата за инаугурацију збогрестриктивних мера, док је на неким prеthodnim инаугурацијама било и до 200.000. Овог пута круг људи ће бити драстично смањен – извесно је да ће сенатори и представници дома, додуше не сви, бити присутни на инаугурацији, а и Бајден јесаветовао људе да не долазе у Вашингтон да се не би ширио ковид 19. У нормалним околностима, подсећа BBC, у Вашингтон би се тог дана слило на стотине хиљаде људи, а највише их је било када се Барак Обама заклињао први пут – два милиона. Американци од свега воле да направе спектакл, па тако BBC подсећа да увек неко велико музичко име има наступ на инаугурацији.



Џорџ Буш је 2001. године довео музику из војног бенда, али су се републиканцима касније прикључили Рики Мартин и Дестинис Чајлд, и у то време тинејџерка Бијонсе, да би четири година касније уз Буша били Хилари Даф и Глорија Естефан. На Обаминој инаугурацији се такође појавила Бијонсе, 2009. године, али и Арета Френклин, док је на другој церемонији, 2013. године, та част припала Кели Кларксони Џенифер Хадсон, а Бијонсе је певала националну химну. BBC наводи да је Трамп 2017. године имао потешкоћа да доведе познате певаче – одбио га је Елтон Џон, а према неким наводима, исто су учинили и Селин Дион, група Кис и Гарт Брукс, па су се на крају појавили Ли Гринвуд, бенд 3 Доорс Down и Rocketts.

Још је неизвесно да ли ће се Трамп појавити, али према извештајима бројних светских медија, вероватније је да неће бити на Бајденовој инаугурацији. Поређења ради, Хилари Клинтон се појавила са супругом Билом на Трамповој инаугурацији, иако је изгубила од њега на изборима само два месеца пре тога, а у prеthodnom веку није се догодио преседан да се бивши председник не појави на инаугурацији новог. Подсетимо, Трамп скоро свакодневно пише на Твитеру да су избори покрадени и да ће се свим правним средствима борити да докаже превару пред Врховним судом, али му је остало мало времена да то учини...