Trka za Senat SAD: Kome će pripasti vlast?
VAŠINGTON: Bez obzira na to što je Džo Bajden pobedio na predsedničkim izborima, odluka o tome ko će držati Senat biće doneta sutra, kada će se održati ponovljeni izbori u državi Džordžija, jer je situacija u Senatu vrlo tesna - 50 mesta osvojili su republikanci, a demokrate 48.
Prilikom izbora u novembru, niko nije pobedio u Džordžiji, zbog toga što niko od kandidata nije dobio potrebnih 50 odsto, prema zakonu te države. Senator Dejvid Perđu je u novembru osvojio više glasova u odnosu na protivkandidata, ali ne i potrebnu polovinu, dok je u drugoj trci, u okviru specijalnih izbora, dvoje republikanskih kandidata, uključujući i senatorku Keli Lefler, podelilo glasove i završilo iza demokrate Rafaela Vornoka, koji nije osvojio polovinu. Za izbore u Džordžiji vlada veliko interesovanje i dve vodeće stranke u SAD su uložile velika novčana sredstva da bi pobedile, a i aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu je vrlo bitno da pobedi demokrate u Senatu. Ugledni Forbs procenjuje da će do 5. januara biti uloženo čak 500 miliona dolara za izbore u Džordžiji. S obzirom na to da je rezultat tesan i da svaka od 50 država daje po dva senatora u gornjem domu Kongresa, demokratama su potrebne obe pobede da bi bilo 50:50.
Ukoliko bude nerešeno, odlučujući glas će dati potpredsednik SAD, a to je u ovom slučaju popredsednica SAD iz redova demokrata – Kamala Haris, pa nema sumnje kome bi pripao Senat.
Prema pisanju Forbsa, koji se poziva na razne izvore, ali i na kladionice, šansa da Perđu pobedi demokratu Džona Osofa je 66 odsto, dok je šansa da Lefer pobedi Vornoka 61 odsto, a republikancima, kojima je dovoljno samo jedno senatorsko mesto za konačan trijumf, se daje više od 70 odsto da će zadržati Senat. Republikanska partija je u prethodnom sazivu imala većinu u Senatu sa 53 predstavnika, naspram 45 demokratskih i dvoje neutralnih, koji su prišli demokratskom kokusu. Senat je gornji dom američkog Kongresa, koji zajedno sa Predstavničkim (donjim) domom, čini zakonodavno telo SAD.
Predstavnički dom su zadržale demokrate, pobedivši republikance rezultatom 222:211. Važnost Senata se ogleda u tome da ima nekoliko važnih ovlašćenja kao što su ratifikacije međunarodnih ugovora, konfirmaciju Kabineta SAD, Vrhovnog suda, sudija, ambasadora, zbog čega se Senat smatra važnijim i prestižnijim telom od Predstavničkog doma.
Drugi važan datum kojim se privode kraju američki izbori je 6. januar, kada će glasovi elektora, koji su potvrđivali izborne rezultate 14. decembra, biti pročitani u Vašingtonu i kada bi, po svoj prilici, Džo Bajden otklonio poslednju prepreku ka inauguraciji zakazanoj za 20. januar. Bajden je osvojio 306 elektorskih glasova, Tramp 232, ali uvek postoji mogućnost da pojedini članovi elektorskog koledža ne glasaju za kandidate koje predstavljaju, odnosno da neće glasati u skladu s voljom većine savezne države koja ih je izabrala.
"Neverni" elektori nikada nisu imali uticaja na finalne rezultate izbora, ali je zanimljivo da na prethodnim predsedničkim izborama sedam elektora je promenilo odluku i glasalo suprotno od volje države koja ih je izabrala. Finalni čin je inauguracija 20. januara, koja će ove godine proteći mnogo skromnije u odnosu na prethodne, a razlog je pandemija korona virusa. Zna se da će Bajden, 46. predsednik SAD, izgovoriti reči koje su izgovarali njegovi prethodnici: „Svečano se zaklinjem da ću verno izvršavati obaveze predsednika SAD i da ću činiti sve što je u mojoj moći da sačuvam i odbranim Ustav Amerike“. Po zakonu, Bajden i njegova prva saradnica Kamala Haris će položiti zakletvuu podne u Vašingtonu (18.00 po srpskom vremenu), a početak ceremonije je uvek bio zakazan pola sata ranije. Izabrani predsednik će se potom, dan kasnije, preseliti u Belu kuću i preuzeti poluge vlasti, gde će živeti naredne četiri godine.
BBC predviđa da će ove godine biti samo oko 1.000 karata za inauguraciju zbogrestriktivnih mera, dok je na nekim prethodnim inauguracijama bilo i do 200.000. Ovog puta krug ljudi će biti drastično smanjen – izvesno je da će senatori i predstavnici doma, doduše ne svi, biti prisutni na inauguraciji, a i Bajden jesavetovao ljude da ne dolaze u Vašington da se ne bi širio kovid 19. U normalnim okolnostima, podseća BBC, u Vašington bi se tog dana slilo na stotine hiljade ljudi, a najviše ih je bilo kada se Barak Obama zaklinjao prvi put – dva miliona. Amerikanci od svega vole da naprave spektakl, pa tako BBC podseća da uvek neko veliko muzičko ime ima nastup na inauguraciji.
Džordž Buš je 2001. godine doveo muziku iz vojnog benda, ali su se republikancima kasnije priključili Riki Martin i Destinis Čajld, i u to vreme tinejdžerka Bijonse, da bi četiri godina kasnije uz Buša bili Hilari Daf i Glorija Estefan. Na Obaminoj inauguraciji se takođe pojavila Bijonse, 2009. godine, ali i Areta Frenklin, dok je na drugoj ceremoniji, 2013. godine, ta čast pripala Keli Klarksoni Dženifer Hadson, a Bijonse je pevala nacionalnu himnu. BBC navodi da je Tramp 2017. godine imao poteškoća da dovede poznate pevače – odbio ga je Elton Džon, a prema nekim navodima, isto su učinili i Selin Dion, grupa Kis i Gart Bruks, pa su se na kraju pojavili Li Grinvud, bend 3 Doors Down i Rocketts.
Još je neizvesno da li će se Tramp pojaviti, ali prema izveštajima brojnih svetskih medija, verovatnije je da neće biti na Bajdenovoj inauguraciji. Poređenja radi, Hilari Klinton se pojavila sa suprugom Bilom na Trampovoj inauguraciji, iako je izgubila od njega na izborima samo dva meseca pre toga, a u prethodnom veku nije se dogodio presedan da se bivši predsednik ne pojavi na inauguraciji novog. Podsetimo, Tramp skoro svakodnevno piše na Tviteru da su izbori pokradeni i da će se svim pravnim sredstvima boriti da dokaže prevaru pred Vrhovnim sudom, ali mu je ostalo malo vremena da to učini...
