Павле Перић је најбољи спортиста Покрајине за 2020. годину

Увертира у једну од најуспешнијих такмичарских година био је Суперкуп, у ком су савладали Црвену звезду. Потом је стигао дуго очекивани трофеј Купа Србије, рекордни 15, за који су се борили са Партизаном, а на крају и титула првака државе, четврта у низу. Поред тога, црвено–бели су играли и групну фазу Лиге шампиона. У дресу великана из Новог Сада блистао је, као што и даље ради, 22–годишњи примач сервиса Павле Перић, овогодишњи лауреат у „Дневниковом“ избору за најбољег спортисту Војводине.

– Суперкуп јесте најмање битан трофеј, али је опет лепо када га освојите јер је подстрек и добар начин да закорачите у сезону – присетио се Перић почетка трофејног низа. – Prеthodnе четири године смо узимали титулу, имали смо добру екипу, али нам је увек мало фалило да освојимо Куп. То је специфично такмичење у ком они који нису фаворити имају једнаке шансе, можда и веће, да победе. Колико је тешко играти показало се и то да смо Ниш и Раднички после две утакмице прошли на поен количник, а у финалу смо изгубили први сет од Партизана, да бисмо потом преокренули и коначно узели трофеј. Зато управо и има већу тежину овај пехар, који смо чекали од 2015. године.

Павле Перић је студент четврте године Сингидунума, на смеру софтверско–информационо инжењерство. Пре тога је завршио Медицинску средњу школу за фармацеута, а док је похађао основну у Прокупљу, упоредо је ишао и у Музичку школу „Корнелије Станковић“.

– Имали смо хармонику код куће и ја сам желео да научим да свирам. Уписао сам музичку школу са девет година. Хтео сам да је напустим после када сам кренуо да тренирам одбојку, али ме је мајка наговорила да ипак завршим, када сам већ толико прешао. После ниже музичке, нисам наставио даље, јер је љубав према одбојци била већа него према хармоници – открио је Павле. 

Павле Перић је прошао све млађе репрезентативне селекције, а први пут се нашао са сениорима на припремама, иако још јуниор, 2016. године док је Србију водио Никола Грбић. 

– Било је то пред Светску лигу и нису имали довољан број играча, док се не прикључе преостали из иностраних ангажмана. За мене је то било огромно искуство, имао сам прилику да тренирам  са одбојкашима  који су звезде у великим европским клубовима – рекао је Павле.

Ове године је, такође, био на списку селектора Слободана Ковача, иако није било никаквих такмичења у плану, него су се окупили како би прегрмели сушни период без тренинга и утакмица.

– Било је све лепо замишљено, нашли смо се у Београду и требало је да радимо месец и по дана, али смо на крају били само седам. Увукла се корона у редове и одлучено је да се прекине са радом, јер је ипак здравље на првом месту.

Првенство је због коронавируса прекинуто и није се одиграла мини–лига. Савез је донео одлуку да се на основу тренутног поретка на табели одреди шампион, што је значило да су Новосађани обезбедили и последњи, највреднији трофеј.

– Сматрам да је лакше освојити првенство него Куп, јер се игра на више добијених утакмица, а нас ретко која екипа у земљи може више пута да савлада. Остао је жал што посао нисмо одрадили на терену, пред навијачима, који су нам огромна подршка. Свако може да прича свашта, али верујем да бисмо без проблема славили и у плеј–офу. Имали смо баш квалитетну екипу, каква је и сада, што показују и наши резултати.

Талентованог примача сервиса Новосађани су „снимили“ још кад је имао 16 година и из родног Прокупља 2014. довели су га у Српску Атину. Овде је стасао у зрелог играча, сада је једна од главних полуга шампионске машине. Управо је у црвено–белом дресу и дебитовао на европској сцени.

– Од 2017. сам био у саставу, али нисам играо. Прошле сезоне сам први пут истрчао на терен у квалификацијама за Лигу шампиона, а потом и у групној фази. Ове смо играли против једне од највећих екипа на свету, италијанског Трентина, као и Динама из Москве. То је огромно искуство за све нас, иако смо стали у осмини финала. Показали смо потенцијал, борбеност и искористили смо прилику да видимо где смо у односу на најбоље тимове.

Војводина је прошле сезоне играјући групну фазу најелитнијег европског такмичења вратила Нови Сад на одбојкашку мапу Старог континента, као што и доликује граду који је у знаку овог спорта. Ривали су јој били пољска Закса, Руселар из Белгије и немачки Фридрихсхафен.

– Остао је жал што нисмо забележили ниједну победу, поготово у дуелу с Руселаром у Спенсу. Губили смо 0:2, али смо успели да изједначимо. У петом сету смо имали чак и 7:5, али је на крају њихово искуство пресудило. Тај дуел ми је остао некако најупечатљивији. У Немачкој смо, такође, испустили тријумф против Фридрихсхафена после пет сетова. Млада смо екипа и видело се да нам недостаје искуства и утакмица са јачим тимовима, с каквим су се наши ривали надметали у њиховим првенствима.

Новосађани су већ одбранили један трофеј ове сезоне - Суперкуп. Остала су им два за које тек предстоји велика борба.

– Иако можда изгледа да је било лагано узети три пехара, није. Доста добрих екипа је играло, али смо ми били ипак квалитетнији, а имали смо и те утакмице Лиге шампиона са јаким противницима, што нам је касније доста значило у Суперлиги. Неће бити лако поновити тај успех, јер је теже бранити трофеје него их освојити. Ми имамо додатни притисак, док други играју растерећено против нас. Сада је лига доста уједначена, склопиле су се добре екипе јер су због короне неки играчи одустали од иностранства. Свако може сваког да победи. Против нас сви играју с додатним мотивом, јер победа над нама има посебну драж и то им представља сатисфакцију. Из године у годину неко увек направи јаку екипу, а наша предност је што већ дуго играмо у истом саставу, уз минималне промене. Нисмо непобедиви, али ако играмо на највишем нивоу, можемо са свима да се носимо – поручио је Павле Перић, за којег стручњаци тврде да стасава у одбојкаша светске класе.

Кристина Бугарски