Pavle Perić je najbolji sportista Pokrajine za 2020. godinu
Odbojkaši Vojvodine NS seme godinama dominiraju terenima naše zemlje, a prošle sezone im nije bilo ravnih. Novosađani su uspeli u onome za čim su žudeli već duže vreme – osvojili su sva tri domaća trofeja.
Uvertira u jednu od najuspešnijih takmičarskih godina bio je Superkup, u kom su savladali Crvenu zvezdu. Potom je stigao dugo očekivani trofej Kupa Srbije, rekordni 15, za koji su se borili sa Partizanom, a na kraju i titula prvaka države, četvrta u nizu. Pored toga, crveno–beli su igrali i grupnu fazu Lige šampiona. U dresu velikana iz Novog Sada blistao je, kao što i dalje radi, 22–godišnji primač servisa Pavle Perić, ovogodišnji laureat u „Dnevnikovom“ izboru za najboljeg sportistu Vojvodine.
– Superkup jeste najmanje bitan trofej, ali je opet lepo kada ga osvojite jer je podstrek i dobar način da zakoračite u sezonu – prisetio se Perić početka trofejnog niza. – Prethodne četiri godine smo uzimali titulu, imali smo dobru ekipu, ali nam je uvek malo falilo da osvojimo Kup. To je specifično takmičenje u kom oni koji nisu favoriti imaju jednake šanse, možda i veće, da pobede. Koliko je teško igrati pokazalo se i to da smo Niš i Radnički posle dve utakmice prošli na poen količnik, a u finalu smo izgubili prvi set od Partizana, da bismo potom preokrenuli i konačno uzeli trofej. Zato upravo i ima veću težinu ovaj pehar, koji smo čekali od 2015. godine.
Pavle Perić je student četvrte godine Singidunuma, na smeru softversko–informaciono inženjerstvo. Pre toga je završio Medicinsku srednju školu za farmaceuta, a dok je pohađao osnovnu u Prokuplju, uporedo je išao i u Muzičku školu „Kornelije Stanković“.
– Imali smo harmoniku kod kuće i ja sam želeo da naučim da sviram. Upisao sam muzičku školu sa devet godina. Hteo sam da je napustim posle kada sam krenuo da treniram odbojku, ali me je majka nagovorila da ipak završim, kada sam već toliko prešao. Posle niže muzičke, nisam nastavio dalje, jer je ljubav prema odbojci bila veća nego prema harmonici – otkrio je Pavle.
Pavle Perić je prošao sve mlađe reprezentativne selekcije, a prvi put se našao sa seniorima na pripremama, iako još junior, 2016. godine dok je Srbiju vodio Nikola Grbić.
– Bilo je to pred Svetsku ligu i nisu imali dovoljan broj igrača, dok se ne priključe preostali iz inostranih angažmana. Za mene je to bilo ogromno iskustvo, imao sam priliku da treniram sa odbojkašima koji su zvezde u velikim evropskim klubovima – rekao je Pavle.
Ove godine je, takođe, bio na spisku selektora Slobodana Kovača, iako nije bilo nikakvih takmičenja u planu, nego su se okupili kako bi pregrmeli sušni period bez treninga i utakmica.
– Bilo je sve lepo zamišljeno, našli smo se u Beogradu i trebalo je da radimo mesec i po dana, ali smo na kraju bili samo sedam. Uvukla se korona u redove i odlučeno je da se prekine sa radom, jer je ipak zdravlje na prvom mestu.
Prvenstvo je zbog koronavirusa prekinuto i nije se odigrala mini–liga. Savez je doneo odluku da se na osnovu trenutnog poretka na tabeli odredi šampion, što je značilo da su Novosađani obezbedili i poslednji, najvredniji trofej.
– Smatram da je lakše osvojiti prvenstvo nego Kup, jer se igra na više dobijenih utakmica, a nas retko koja ekipa u zemlji može više puta da savlada. Ostao je žal što posao nismo odradili na terenu, pred navijačima, koji su nam ogromna podrška. Svako može da priča svašta, ali verujem da bismo bez problema slavili i u plej–ofu. Imali smo baš kvalitetnu ekipu, kakva je i sada, što pokazuju i naši rezultati.
Talentovanog primača servisa Novosađani su „snimili“ još kad je imao 16 godina i iz rodnog Prokuplja 2014. doveli su ga u Srpsku Atinu. Ovde je stasao u zrelog igrača, sada je jedna od glavnih poluga šampionske mašine. Upravo je u crveno–belom dresu i debitovao na evropskoj sceni.
– Od 2017. sam bio u sastavu, ali nisam igrao. Prošle sezone sam prvi put istrčao na teren u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a potom i u grupnoj fazi. Ove smo igrali protiv jedne od najvećih ekipa na svetu, italijanskog Trentina, kao i Dinama iz Moskve. To je ogromno iskustvo za sve nas, iako smo stali u osmini finala. Pokazali smo potencijal, borbenost i iskoristili smo priliku da vidimo gde smo u odnosu na najbolje timove.
Vojvodina je prošle sezone igrajući grupnu fazu najelitnijeg evropskog takmičenja vratila Novi Sad na odbojkašku mapu Starog kontinenta, kao što i dolikuje gradu koji je u znaku ovog sporta. Rivali su joj bili poljska Zaksa, Ruselar iz Belgije i nemački Fridrihshafen.
– Ostao je žal što nismo zabeležili nijednu pobedu, pogotovo u duelu s Ruselarom u Spensu. Gubili smo 0:2, ali smo uspeli da izjednačimo. U petom setu smo imali čak i 7:5, ali je na kraju njihovo iskustvo presudilo. Taj duel mi je ostao nekako najupečatljiviji. U Nemačkoj smo, takođe, ispustili trijumf protiv Fridrihshafena posle pet setova. Mlada smo ekipa i videlo se da nam nedostaje iskustva i utakmica sa jačim timovima, s kakvim su se naši rivali nadmetali u njihovim prvenstvima.
Novosađani su već odbranili jedan trofej ove sezone - Superkup. Ostala su im dva za koje tek predstoji velika borba.
– Iako možda izgleda da je bilo lagano uzeti tri pehara, nije. Dosta dobrih ekipa je igralo, ali smo mi bili ipak kvalitetniji, a imali smo i te utakmice Lige šampiona sa jakim protivnicima, što nam je kasnije dosta značilo u Superligi. Neće biti lako ponoviti taj uspeh, jer je teže braniti trofeje nego ih osvojiti. Mi imamo dodatni pritisak, dok drugi igraju rasterećeno protiv nas. Sada je liga dosta ujednačena, sklopile su se dobre ekipe jer su zbog korone neki igrači odustali od inostranstva. Svako može svakog da pobedi. Protiv nas svi igraju s dodatnim motivom, jer pobeda nad nama ima posebnu draž i to im predstavlja satisfakciju. Iz godine u godinu neko uvek napravi jaku ekipu, a naša prednost je što već dugo igramo u istom sastavu, uz minimalne promene. Nismo nepobedivi, ali ako igramo na najvišem nivou, možemo sa svima da se nosimo – poručio je Pavle Perić, za kojeg stručnjaci tvrde da stasava u odbojkaša svetske klase.
Kristina Bugarski