У КЦВ раде томосинтезом навођене биопсије дојке

Извођењем ових биопсија, Клинички центар Војводине је стао раме уз раме са свим еминентним светским установама и први у региону својим пацијентима обезбедио највиши ниво дијагностике обољења дојке и тиме направио искорак и унапредио свој рад.

- Увођење томосинтезе, методе којом се дојка снима у више различитих пресека, у клиничку праксу револуционарно је смањило број лажно негативних мамографских резултата, односно могућност да се тумор не уочи и исправно интерпретира. Поред тога, значајно је повећан број дијагностикованих “малих” тумора, односно тумора у раном стадијуму, када адекватна терапија даје могућност за потпуно излечење, или дуг и квалитетан живот, а смањен број допунских прегледа који истовремено представљају и додатни стрес за пацијенткиње и оптерећење здравственог Система – каже др Маријана Баста Николић из Центра за радиологију Клиничког центра Војводине.

Према речима доценткиње др Дијане Нићифоровић из истог Центра, свака сумњива промена у дојци мора да буде прегледана патохистолошки.

- Да би то било могуће, неопходно је тачно и прецизно узимање узорка, које се спроводи навођењем биопсионе игле визуализационим методама - ултразвуком, мамографијом или магнетном резонанцом. Томосинтеза је омогућила откривање 60 одсто више малих инвазивних карцинома, међутим, значајан број тих карцинома није могао да буде биоптиран, јер нису могли да се уоче и прецизно локализују другим дијагностичким методама, све до увођења томосинтезом вођене вакуум асистиране биопсије дојке – објаснила је др Нићифоровић.

У Клиничком центру Војводине у октобру је инсталиран најсавременији премијум мамографски апарат реномираног светског произвођача, Хологиц 3Дименсионс, управо са могућношћу извођења томосинтезом вођене стереотаксичне биопсије. Поред тога што је уз мању дозу зрачења овим апаратом омогућено истовремено снимање и стандардне биопсије и томосинтезе,  обезбеђено је и најпрецизније циљање промене, и то савршено једноставно, јер машина већ зна све три координате сваке тачке у дојци, са тачношћу од једног милиметра.

- Поред тога, аутоматизовани систем за навођење игле на промену је два пута бржи од оних на коме су се до сада у Србији биопсије изводиле, а пођеднако је важна и доза зрачења коју пацијент прими, а која је са овом технологијом скоро два пута мања због елиминације неколико досада неопходних експозиција. Још једна предност ове методе је могућност извођења биопсије на до сада незамисливо тешким локализацијама, веома близу грудног коша и одмах иза мамиле, које досадашњим методама није било могуће извести – напоменула је др Баста Николић.

Епидемиолошка ситуација узрокована ковид-19 онемогућила је долазак специјализованог кадра као и одлазак наших радиолога и радиолошких техничара у иностранство, што је стандардна пракса код обуке и увођења нових метода. Стога су лекари изучили сву доступну литературу, о апарату научили све што су могли и почели да уче на “фантом” дојкама, моделима дојки унутар којих су симулиране лезије.

Дијагностика карцинома дојке је током последње деценије доживела велик напредак, захваљујући како подизању свести жена широм света о значају раног откривања царцинома и правовременим и редовним радиолошким прегледима, тако и унапређењем радиолошких, пре свега мамографских метода.

Упркос значајном побољшању квалитета слике постигнутом преласком са аналогних на дигиталне мамографске апарате, могућност да се мамографским прегледом не уоче карциноми код густих, жлезданих дојки, којих је код жена у нашој земљи много, и даље је била висока. Због тога је набавка нове опреме од изузетно великог значаја, јер је карцином дојке и даље водећи код жена у нашој земљи.

Љубица Петровић