Стиже 150 рециклажних контејнера за стаклену амбалажу у Сомбор

Фото: Сомбор располаже центром за рециклажу, али су до сада контејнери спорадично постављани

СОМБОР: Како се деценијама уназад, с пуно разлога, дичи синонимом Зеленград, Сомбор и његови житељи пуно пажње обраћају и на чистоћу свог града и околних места, па су се нашли и међу пионирима рециклаже, а како ствари стоје стварају се претпоставке за још један искорак у том правцу.

Мада је ситуација са стањем животне околине далеко од оне идеалне, па и евро-просечне, чињеница јесте да се на Западу Бачке, поред декларативних, чине и пројектни напори не би ли се она макар приближила идеалима.

Градоначелник Антонио Ратковић учествовао је на регионалној онлајн конференцији на којој је представљен пројекат „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану“, који је покренула Немачка развојна сарадња – ГИЗ, у сарадњи са оператерима амбалажног отпада – компанијама „Секопак”, „Пакомак” и „Екопак”, чији би најопипљивији конкретни резултат требао да буде постављање 150 контејнера намењених рециклажном стаклу на улицама Сомбора и села у његовој околини. Пројекат се спроводи у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини и имплементирају га НАЛЕД, Регионална развојна агенција Херцеговине (РЕДАХ) и Заједница јединица локалних самоуправа (ЗЕЛС) из Северне Македоније, а Ратковић је нагласио да је обавезујуће за један „Зелени град“ да непрестано чини пионирске кораке у домену заштите животне средине.

- Ми смо то учинили 2012. године и постали смо први град у Србији у ком је уз подршку Фонда за заштиту животне средине изграђен рециклажни центар с дневним капацитетом девет тона у коме се врши сепарација, разврставање различитих врста отпада и његово паковање – рекао је Ратковић том приликом уз опаску да је ове напоре у циљу унапређења и заштите животне средине препознало и надлежно Министарство које је сомборској локалној самоуправи на овогодишњем конкурсу определило 45 милиона динара за финансирање израде пројектно-техничке документације за изградњу регионалног центра за управљање отпадом на депонији Ранчево

- Након тога, Град је исходовао и грађевинску дозволу за извођење радова који нам предстоје у наредном периоду, што нас је, између осталог, препоручило за учесника у пројекту Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану – додао је Ратковић и прецизирао да ће се учешћем у најновијем пројекту обезбедити постављање наменских контејнера, у самом граду, у угоститељским објектима, али и у приградским насељима и селима.

Већ данас треба да учинимо нови напор и почнемо да мењамо однос према животној средини у сопственом дворишту и временом да га употпуњујемо и обогаћујемо најразличитијим активностима које ће за последицу имати чистију животну средину и здравије, богатије и задовољније друштво, мишљења је Ратковић.

Европа рециклира 70 одсто стакла, а Србија 44 одсто

Циљ пројекта је да се повећа количина прикупљене и рециклиране стаклене амбалаже за 20 одсто. Наиме, количина рециклиране стаклене амбалаже у региону Западног Балкана још је далеко од нивоа који прописује Европска унија. Док је скоро достигнути циљ чланица ЕУ да рециклирају 70 одсто стакла годишње, у Србији та количина износи 44 одсто, у Северној Македонији 30, а у Босни и Херцеговини свега12 одсто.

Поред представника Сомбора, онлајн конференција је окупила све партнере на пројекту, који су закључили да је пресудно направити корак ка профитабилној кружној економији у региону. Пројекат управљања стакленом амбалажом спроводи се у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором који финансира Немачка.

М. Миљеновић