Постављено 100 кућица за гнежђење модрована у Србији

 

Нове кућице постављене су у свим деловима Србије где се модровране гнезде - на северу и истоку Бачке, на подручју целог Баната, у околини Барајева и у Неготинској крајини.

 

На овај начин обновљена је залиха кућица које су последњих две деценије готово једина места за гнежђење угрожене модровране и које су њену популацију спасиле од ишчезавања.

 

Иако је некада била обична птица у долинама и побрђу широм земље, крајем 20. века популација се нагло смањује услед губитка повољних станишта и страдања на сеоби.

 

Модроврана је птица отворених терена, најчешће низијских ливада и пашњака, који су добрим делом преорани, а посебан проблем представља нестанак старих стабала у којима се гнезди.

 

Овој реткој птици за опстанак су потребна добра станишта за лов на крупне инсекте и друге ситне животиње, као и стара стабла са дупљама за гнежђење.

 

Управо таква станишта нестају широм Европе, али и у Србији, због чега је модроврана све мање.

 

Критично је било око 2000. године када је у целој Војводини преостало око 15 парова у околини Суботице. Срећом, модровране радо прихватају вештачке кућице за гнежђење, уколико су постављене на одговарајућим местима близу добрих терена за лов.

 

Популација у Србији се од 2000. године опоравила и порасла на око 300 парова, од којих се више од 90% гнезди у вештачким кућицама.

 

Од 2000. године, у Србији је постављено око 1000. кућица за гнежђење, које се редовно обилазе и поправљају у случају потребе.

 

Кућице у Србији се редовно обнављају и надзиру, а досадашње активности финансиране су из више различитих програма, од којих су већина међународни пројекти заштите. Ипак, у 2020. години средства за програм заштите модровране нису постојала, због чега су чланови неформалне Групе за заштиту модроврана конкурисали за средства из пројекта Београдске отворене школе "Зелени Инкубатор" који се спроводи у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз финансијску подршку Европске уније.

 

"Срећни смо јер смо добили прилику да обновимо залихе кућица за модровране у Србији. Наша популација зависи од кућица и без оваквих пројеката лако би пропали резултати које смо постигли у prеthodnih 20 година рада на заштити. Иако се се бројност значајно повећала, модроврана је у Србији још увек угрожена врста, а њен опстанак зависи од наших активности", каже члан Групе за заштиту модровране, др Димитрије Радишић, са Департмана за биологију и екологију, Природно матеметичког факултета у Новом Саду.

 

Ото Секереш, члан Групе и шер чуварске службе у ЈП "Палић -Лудаш" сматра да је пројекат изузетно важан.

 

"Захваљујући волонтерима, постигнут је велики успех. Морамо наставити са активностима које дају добре резултате, али морамо размишљати о заштити и обнављању станишта, пре свега ливада и пашњака широм широм земље", казао је Секереш.