Табаковић: Прилив нето директних страних инвестиција 1,99 млрд евра

Истакла је да је то још једна важна вест за нашу земљу.

"Са првом декадом новембра од почетка године у Србију је дошло 2,085 милијарди евра бруто дирекнти страних инвестиција, од чега је нето, према прелиминарним подацима 1,997 милијарди евра", рекла је Табаковић на отварању другог дана Београдског економског форума.

Рекла је да се нада да ће Србија без реинвестиране добити успети до краја године да оствари пројекцију од 2,3 милијарде евра нето директних страних инвестиција.

Народна банка Србије прати ситуацију, као и потребе грађана и привреде, и ако буде требало спремна је поново да реагује, изјавила је данас гувернерка Јоргованка Табаковић.

"Време пред нама и даље носи изазове. НБС наставља да прати и анализира потребе наших грађана и првиреде и у координцији са владом спремни смо да реагујемо и у наредном периоду, у складу са развојем ситуације и без угрожавања ценовне и финансијске стабиности", рекла је Табаковић на Београдском економском форуму.

Како каже, Србија би, да није било пандемије, већ имала инвестициони рејтинг.

"Али, јучерашња цена финансирања од 1,066 одсто потврђује да ми имамо признање равно инвестиционом рејтингу у свету оних који у нас верују улажући свој новац у будућност Србије. Такав успех јесте резултат одлучности председника Србије, НБС, Владе Србије да јачамо српску економију и чувамо макроекономску и монентарну стабилност коју Србија данас има", истакла је она.

Нема дилеме да уз сарадњу и узајамну подршку можемо да победимо све изазове, поручила је гувернерка.

Напоменула је да је и у овој кризној години у Србији расла девизна штедња четири одсто, као и да динарска штедња расте у просеку око 25 одсто годишње и достиже износ већи од 91 милијарде динаре.

Табаковић је истакла да је Србија већ у првим данима пандемије реаговала на сузбијање последица кризе на економију, и то, додаје, свеобухватно и усаглашено на нивоу три институције - НБС, Владе Србије и председника Републике.

Подсећа да је Србија као одговор на кризу припремила пакет мера који је вредан 12,5 одсто БДП-а, а такав пакет је, истиче, био могућ јер је prеthodnih осам година наша земља радила одговорно и посвећено.

"Србија је креирала свој монетарни и фискални простор за такву реакцију. Неко ће рећи да је пакет био преобиман, неко премали, неко да је могло другачије, али одговорност је на нашој страни и наша је обавеза да будемо уз наше грађане и нашу привреду", рекла је Табаковић.

Наводи да је доношење мера било одлагано, данас би се, додаје, наша економија суочавала са огромним последицама - повећање незапослености, затварање фабрика, милијарди евра штете...

Табаковић каже да се не смемо вратити 10 година уназад када смо, наводи, имали високу инфлацију, нестабилан курс, раст незапослености већи од 20 одсто...

"Тврдим да на такво неодговорно поступање државе нико нема право. Циљ је стабилна Србија у коју се инвестира и тај циљ никада неће имати алтернативу", нагласила је Табаковић.

Додаје да су, уз тај циљ, циљеви НБС стабилност цена и финансијског система, као и подршка влади у спровођењу економских политика у складу са принципима тржишне економије.

Указује да се вредност динара није мењала ни током кризе изазване пандемијом, додаје да су осцилације биле минималне, што је, каже Табаковић, брига мање за грађане у односу на времена када су дан започињали гледањем у курсну листу.

"То данас у Србији није случај, стабилност осећају и грађани и привреда, али и инвеститори", каже Табаковић.

Поново је указала да је Србија, упркос кризи, јуче на међународном финансијском тржишту емитовала десетогодишњу еврообвезницу у износу од 1,2 милијарди америчких долара, по купонској стопи од 2,125 процената и стопи приноса од 2,35 одсто и истакла да је Србија постигла најповољнију цену финансирања од 1,066 одсто, што су до сада најниже каматне стопе.

Каже да је тражња за обвезницом била пет пута већа од понуђене и износила је шест милијарди евра, а за обвезницом било је интресовања од око 200 инвеститора из целог света.

Највећи део средстава од те обвезнице, додаје гувернер, биће издвојен за отплату дуга из 2011. године, односно из периода када се, каже, Србија путем еврообвезница задужила по стопи од 7,50 одсто.

Први пут ове године су, истиче гувернер, каматне стопе на динарске кредите привреди и кредите привреди у еврима изједначене.

Указује да је у мају 2013. године, када је почела релаксација монетарне политике, та разлика била већа од девет одсто.

"И кроз тај успех видимо јачање наше економије", каже Табаковић.

Подсећа да је један од мера државе помоћи привреди кредити из гарантне шеме по повољним условима, те додаје да је максимална стопа 2,7 одсто на динарски кредит.

Табаковић каже да је НБС током пандемије одржавала ликвидност банака, а за грађане и привреду увела мораторијум у отплати кредита и олакшала њихову отплату.

Оцењује да је НБС скоро сваког месеца ове године доносила мере како би олакшала грађанима и привреди и додала да су све мере биле пажљиво одмерене са периодом трајања и условима коришћења.

Такође, наглашава, вођено је рачуна да оне не угрозе ценовну и финансијску стабилност.

Наглашава и да је инфлација од почетка године на ниском нивоу и додаје да у просеку износи 1,6 одсто.

Поред тих успеха, Табаковић наводи да је НБС поносна и на резултате који су унапредили финансијске услуге увођењем нових технологија, као што је плаћање рачуна преко ИПС QR кода.

Народна банка Србије (НБС) повећала је у октобру пројекцију раста БДП-а за ову годину са минус 1,5 одсто на минус један одсто, а предвиђа и да ће наша привреда остварити раст од шест одсто у 2021, изјавила је данас гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

Посматране пројекције БДП су, каже она, повећали због бржег од очекиваног опоравка индустрије и појединих услужних фактора, као и боље пољопривредне сезоне.

"Више пројекција БДП-а за ову годину у односу на август резултат је бржег од тада очекиваног опоравка инвестиција, које су у prеthodnе две године определили око 80 одсто раста Србије", рекла је Табаковић на 20. Београдском економском форуму.

Тај резултат се, каже, дугује реализацији инфраструктурним пројектима који, истиче, нису прекидани ни током другог тромесечја које је обележила криза изазвана пандемијом.

"Ту држава даје огроман допринос јер су капитални издаци државе супротно иницијалним проценама након избијања панадемије у девет месеци били већи за 14,6 одсто у односу на исти период прошле године, у којој су такође били високи", навела је Табаковић.

Држава, додаје, реализује не само инвестиције које су планиране пре пандемије, већ и додатне.

Да су мерама, које је држава донела као одговор на кризу, постигнути циљеви, потврђује, каже Табаковић, и податак да је формална запоселност од фебруара до септембра повећана за 44.000 грађана.

Додаје да је целокупно повећање остварено у приватном сектору, а пре свега у прерађивачкој индустрији.