Tabaković: Priliv neto direktnih stranih investicija 1,99 mlrd evra

Istakla je da je to još jedna važna vest za našu zemlju.

"Sa prvom dekadom novembra od početka godine u Srbiju je došlo 2,085 milijardi evra bruto direknti stranih investicija, od čega je neto, prema preliminarnim podacima 1,997 milijardi evra", rekla je Tabaković na otvaranju drugog dana Beogradskog ekonomskog foruma.

Rekla je da se nada da će Srbija bez reinvestirane dobiti uspeti do kraja godine da ostvari projekciju od 2,3 milijarde evra neto direktnih stranih investicija.

Narodna banka Srbije prati situaciju, kao i potrebe građana i privrede, i ako bude trebalo spremna je ponovo da reaguje, izjavila je danas guvernerka Jorgovanka Tabaković.

"Vreme pred nama i dalje nosi izazove. NBS nastavlja da prati i analizira potrebe naših građana i prvirede i u koordinciji sa vladom spremni smo da reagujemo i u narednom periodu, u skladu sa razvojem situacije i bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabinosti", rekla je Tabaković na Beogradskom ekonomskom forumu.

Kako kaže, Srbija bi, da nije bilo pandemije, već imala investicioni rejting.

"Ali, jučerašnja cena finansiranja od 1,066 odsto potvrđuje da mi imamo priznanje ravno investicionom rejtingu u svetu onih koji u nas veruju ulažući svoj novac u budućnost Srbije. Takav uspeh jeste rezultat odlučnosti predsednika Srbije, NBS, Vlade Srbije da jačamo srpsku ekonomiju i čuvamo makroekonomsku i monentarnu stabilnost koju Srbija danas ima", istakla je ona.

Nema dileme da uz saradnju i uzajamnu podršku možemo da pobedimo sve izazove, poručila je guvernerka.

Napomenula je da je i u ovoj kriznoj godini u Srbiji rasla devizna štednja četiri odsto, kao i da dinarska štednja raste u proseku oko 25 odsto godišnje i dostiže iznos veći od 91 milijarde dinare.

Tabaković je istakla da je Srbija već u prvim danima pandemije reagovala na suzbijanje posledica krize na ekonomiju, i to, dodaje, sveobuhvatno i usaglašeno na nivou tri institucije - NBS, Vlade Srbije i predsednika Republike.

Podseća da je Srbija kao odgovor na krizu pripremila paket mera koji je vredan 12,5 odsto BDP-a, a takav paket je, ističe, bio moguć jer je prethodnih osam godina naša zemlja radila odgovorno i posvećeno.

"Srbija je kreirala svoj monetarni i fiskalni prostor za takvu reakciju. Neko će reći da je paket bio preobiman, neko premali, neko da je moglo drugačije, ali odgovornost je na našoj strani i naša je obaveza da budemo uz naše građane i našu privredu", rekla je Tabaković.

Navodi da je donošenje mera bilo odlagano, danas bi se, dodaje, naša ekonomija suočavala sa ogromnim posledicama - povećanje nezaposlenosti, zatvaranje fabrika, milijardi evra štete...

Tabaković kaže da se ne smemo vratiti 10 godina unazad kada smo, navodi, imali visoku inflaciju, nestabilan kurs, rast nezaposlenosti veći od 20 odsto...

"Tvrdim da na takvo neodgovorno postupanje države niko nema pravo. Cilj je stabilna Srbija u koju se investira i taj cilj nikada neće imati alternativu", naglasila je Tabaković.

Dodaje da su, uz taj cilj, ciljevi NBS stabilnost cena i finansijskog sistema, kao i podrška vladi u sprovođenju ekonomskih politika u skladu sa principima tržišne ekonomije.

Ukazuje da se vrednost dinara nije menjala ni tokom krize izazvane pandemijom, dodaje da su oscilacije bile minimalne, što je, kaže Tabaković, briga manje za građane u odnosu na vremena kada su dan započinjali gledanjem u kursnu listu.

"To danas u Srbiji nije slučaj, stabilnost osećaju i građani i privreda, ali i investitori", kaže Tabaković.

Ponovo je ukazala da je Srbija, uprkos krizi, juče na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala desetogodišnju evroobveznicu u iznosu od 1,2 milijardi američkih dolara, po kuponskoj stopi od 2,125 procenata i stopi prinosa od 2,35 odsto i istakla da je Srbija postigla najpovoljniju cenu finansiranja od 1,066 odsto, što su do sada najniže kamatne stope.

Kaže da je tražnja za obveznicom bila pet puta veća od ponuđene i iznosila je šest milijardi evra, a za obveznicom bilo je intresovanja od oko 200 investitora iz celog sveta.

Najveći deo sredstava od te obveznice, dodaje guverner, biće izdvojen za otplatu duga iz 2011. godine, odnosno iz perioda kada se, kaže, Srbija putem evroobveznica zadužila po stopi od 7,50 odsto.

Prvi put ove godine su, ističe guverner, kamatne stope na dinarske kredite privredi i kredite privredi u evrima izjednačene.

Ukazuje da je u maju 2013. godine, kada je počela relaksacija monetarne politike, ta razlika bila veća od devet odsto.

"I kroz taj uspeh vidimo jačanje naše ekonomije", kaže Tabaković.

Podseća da je jedan od mera države pomoći privredi krediti iz garantne šeme po povoljnim uslovima, te dodaje da je maksimalna stopa 2,7 odsto na dinarski kredit.

Tabaković kaže da je NBS tokom pandemije održavala likvidnost banaka, a za građane i privredu uvela moratorijum u otplati kredita i olakšala njihovu otplatu.

Ocenjuje da je NBS skoro svakog meseca ove godine donosila mere kako bi olakšala građanima i privredi i dodala da su sve mere bile pažljivo odmerene sa periodom trajanja i uslovima korišćenja.

Takođe, naglašava, vođeno je računa da one ne ugroze cenovnu i finansijsku stabilnost.

Naglašava i da je inflacija od početka godine na niskom nivou i dodaje da u proseku iznosi 1,6 odsto.

Pored tih uspeha, Tabaković navodi da je NBS ponosna i na rezultate koji su unapredili finansijske usluge uvođenjem novih tehnologija, kao što je plaćanje računa preko IPS QR koda.

Narodna banka Srbije (NBS) povećala je u oktobru projekciju rasta BDP-a za ovu godinu sa minus 1,5 odsto na minus jedan odsto, a predviđa i da će naša privreda ostvariti rast od šest odsto u 2021, izjavila je danas guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Posmatrane projekcije BDP su, kaže ona, povećali zbog bržeg od očekivanog oporavka industrije i pojedinih uslužnih faktora, kao i bolje poljoprivredne sezone.

"Više projekcija BDP-a za ovu godinu u odnosu na avgust rezultat je bržeg od tada očekivanog oporavka investicija, koje su u prethodne dve godine opredelili oko 80 odsto rasta Srbije", rekla je Tabaković na 20. Beogradskom ekonomskom forumu.

Taj rezultat se, kaže, duguje realizaciji infrastrukturnim projektima koji, ističe, nisu prekidani ni tokom drugog tromesečja koje je obeležila kriza izazvana pandemijom.

"Tu država daje ogroman doprinos jer su kapitalni izdaci države suprotno inicijalnim procenama nakon izbijanja panademije u devet meseci bili veći za 14,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, u kojoj su takođe bili visoki", navela je Tabaković.

Država, dodaje, realizuje ne samo investicije koje su planirane pre pandemije, već i dodatne.

Da su merama, koje je država donela kao odgovor na krizu, postignuti ciljevi, potvrđuje, kaže Tabaković, i podatak da je formalna zaposelnost od februara do septembra povećana za 44.000 građana.

Dodaje da je celokupno povećanje ostvareno u privatnom sektoru, a pre svega u prerađivačkoj industriji.