Губитак у авиосаобраћају 84 млрд.долара,опоравак од 2023.

БЕОГРАД: Тешка ситауција са коронавирусом у Европи смањила је и број летова са београдског аеродрома "Никола Тесла", а стручњаци предвиђају да ће ниво саобраћаја у свету из 2019. године, пре короне, бити достигнут тек 2023. или 2024. године.



На аеродрома "Никола Тесла" тренутно саобраћа 19 авиокомпанија, док је прошле године у исто време било 27 авиопревозника, речено је Танјугу на београдском аеродрому.



Како кажу, број авиокомпанија које лете са "Тесле" се стално мења у зависности од тога како се мењају мере по државама



Уредник ваздухопловног портала "Танго сикс" Петар Војиновић каже за Танјуг да авиосаобраћај због трећег пика епидемије корона вируса наставља да трпи.



Наводи да Међународно удружење предвиђа губитак од 84,3 милијарде долара на глобалном нивоу у 2020, што представља пад потражње за авиосаобраћајем од 66 одсто.



Европски губици у авиосаобраћају су, додаје, упоредиви са глобалним и дође да је између 50 и 60 одсто пад саобраћаја, посматрано кроз број остварених летова.



"Сви смо мислили да ће успорење и драматичан пад потражње да траје само три месеца од марта, када смо сазнали за ковид 19, али то се нажалост наставило и сада имамо једну смртоносну комбинацију за авиоиндустрију, а то је најдрастичнији удар вируса, уз зимску сезону, која је иначе најлошија авиокомпанијама", рекао је Војиновић.



То ће, додаје, оставити доста последица по европски авиосаобраћај.



Прва половина година је била релативно задовољвајућа у односу на оно што је било очекивано, каже Војиновић и додаје да је зимска сезона, иначе, спорија и да капацитети који су коришћени за попуњавање летње сезоне, током које се зарађује већина профита, зими више коштају.



"Око 80 милијарди долара је пројектовано да ће (ове године) глобално изгубити авиосаобраћај, односно авиокомпаније и аеродроми, не рачунајући и део фиксних трошкова", рекао је он.



Навео је да су субвенције држава националним авиокомпанијама и кроз разне пакете помоћи приватним авиокомпанијама једно од решења које је већ у првом таласу епидемије реализовано, али и додао да ништа од тога није било пројектовано касније, од септембра, ни што се тиче ефеката нити пакета помоћи.



Када је реч о нашем региону, навео је да ће Кроација ерлајнс добити око 60 милиона евра помоћи на разне начине, што је већ и легализовано кроз Европску комисију.



"За Ер Србију је најављено да то може отприлике ићи и до 100 милиона евра, можда и више, али први пут уз оптимизацију пословања која до сада није тражена од националне авиокомпаније", навео је Војиновић.



Говорећи о примени мера заштите од корона вируса, Војиновић је рекао да је авион једно од места где постоји најмања могућност заражавања јер је, уз све стандардне мере, систем вентилације у авиону, и пре неко што се појавио корона вирус, такав да обезбеђује минималну могућност ширења вируса.



"Имали смо пројекције да ће због мера о поштовању веће физичке дистанце аеродроми теже пословати због веће гужве, али то се није догодило јер је потражња драстично пала", рекао је он и додао да је безбедност додатно појачана, јер грађани не иду на аеродром, односно не путују уколико нису тестирани.



Када је реч о предвиђању последица ковида у авиосаобраћају, стручњаци, аеродроми, произвођачи авиона и други предвиђају да се ниво из 2019. неће вратити пре 2023. или 2024. године, каже Војиновић.



Очекује се, наводи, да се брзи раст, до 50 одсто, може очекивати пре тога само у одређеним деловима године и то једино уз претпоставку да се на неки магичан начин реши питање ковида и пандемије, што није реално.



"Ако говоримо о летњој сезони, могло би уз идеалне претпоставке да дође до раста од неких 40 одсто саобраћаја из 2019. године", рекао је Војиновић напоменувши да, ипак, то не зависи само од успоравања вируса већ и од тога да ли ће грађани због економске рецесије бити у могућности да путују као раније.



Један део путника ће свакако моћи да путује као и пре, али онај други део, пословни путници и друге категорије становништва, неће моћи због рецесије која ће трајати неколико година.



"Зато не можемо очекивати вртоглаве цифре раста које су биле 2019. године", додаје саговорник Танјуга.