Градоначелник Милош Вучевић: Очување радних места је наша највећа борба

Напротив, то мора да нас добро добро забрине – наглашава у интервјуу за „Дневник” градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић, потпредседник владајуће Српске напредне странке. – Више немамо тај замах који смо имали почетком године, када смо издржали карантин готово два месеца. Данас се боримо да нам економија не стане као што је стала готово у већини европских држава. Мислим да Новосађани могу да буду поносни како је град функционисао. Нисмо одустали ни од једне инвестиције, град је уредно снабдевен, раде нам обданишта и школе, функционише градски превоз, нисмо одустали ни од једне субвенције, показали смо виталност града, једну енергију. То је победа Новог Сада и неизмерно хвала грађанима на томе. Сад их молим да разумеју ситуацију. 

Да ли ће у граду бити уведена ванредна ситуација?

– Могуће је да ће се то десити, у зависности од тога како ће се ситуација развијати. Она се може променити у року од неколико сати или дана. Покушавамо да водимо одговорну и избалансирану политику, да наше мере буду одмерене и избалансиране, пре свега усмерене на очување живота и здравља грађана, поштујући оно што нам епидемиолози кажу. Истовремено, морам да водим рачуна и о економији, привреди и буџету града, о питањима која и те како утичу на квалитет живота. Здравље је изнад свега и апсолутно најважније, али без економије људи не могу бити задовољни и ствараће се друга тензија. Вероватно би наши епидемолошки резултати били далеко бољи када бисмо све затворили, али би економски били поприлично лоши и остале би озбиљне последице.Када говоримо о мерама, разумем то што нам каже Институт за јавно здравље и професор Петровић, који је врхунски стручњак, наш радар, светионик, да нам каже како и шта треба да радимо, али морам да водим рачуна о економији града и сваком радном месту, да пробам да их сачувам. Не могу да будем део таласа оних људи који би прогласили угоститеље и не знам већ коју делатност као највеће противнике у борби против короне, зато што ти људи у највећој мери поштују правила и труде се. Има и изузетака. Изменом Закона о заштити становништва од заразних болести и градска Комунална милиција добија већа овлашћење да кажњава због неношења маски. Молим све људе да разумеју да од нас самих зависи да ли ћемо доносити теже мере и да нас не терају да их доносимо.

Да ли редовно читате „Дневник”, и које рубрике?

– Наравно да читам „Дневник”. Заправо читам готово сву дневну штампу, задржао сам се и даље на читању штампаних издања. На мом столу су готово све дневне новине које се штампају у Србији. „Дневник” ми је увек први, читање јутарње штампе увек почињем „Дневником”. Од рубрика највише читам политику, другу и трећу страну, које су увек политичке, затим градске теме, односно новосадску страну, нешто прочитам из културе и, наравно, спорт.

Имају ли штампани медији будућност у ери интернета и дигитализације?

– Волео бих да имају, али не могу да предвидим шта ће бити за десет или двадесет година. Долазе генерације које немају културу читања штампаног медија. Дигитализација узима све већег маха, електронски медији су све доминантнији, пре свега кроз интернет портале, ту су и друштвене мреже, и вести се брже преносе. Они имају једну предност у односу на штампано издање: да су увек актуелнији. Наравно, та актуелност често доводи до злоупотребе и намерног пласирања непровренеих информација.

Плашите ли се да уведете теже мере?

– Не плашимо се да доносимо теже мере, него се боримо да сачувамо економију града. Сви они који данас врше притисак да се донесу неке теже мере, сутра ће први ићи код оних који би остали без посла да их питају како сад оцењују те мере, да ли су држава и Град криви за то. То је клатно које иде с једне стране на другу. Сносим пуну одговорност за мере које град доноси.

Имају ли болнице у Новом Саду капацитет да приме све заражене?

– Нема неограничено места у ковид-болницама. Нама је Интерна клиника пуна, војска је опет претворила део Војне болнице у ковид-болницу. Буде ли Клинички центар Војводине приморан на то да претвори и друге клинике у ковид-болнице, угрозићемо здравље људи који болују од других болести. Нема неограниченог броја кревета, лекара, медицинских сестара. Немојмо бити неодговорни, а после да будемо нервозни што чекамо у реду да нас прегледају, што чекамо резултате или што чекамо да нам нађу кревет у који ће да нас сместе и да опет за то неко буде крив. Држава, председник, градоначелник или  не знам ко. Одвратан ми је био графити против др Предрага Кона. Срам да их буде! Професор Кон је преузео да каже много тешких ствари. Шта мислите да је њему досадно у 65. години? Све је прошао, направио је своју каријеру, могао је да седи код куће да пише и да буде са својом породицом. Он се бори. Шта он је крив због короне? Да нема др Кона, не бисмо имали корону? Она постоји у свим деловима наше планете.

– Србија, по званичним проценама ММФ-а, има најбоље економске резултате у Европи у овој години, најмањи пад, чак могуће да га нећемо ни имати, а пројекција за 2021. је да ћемо имати највећи раст друштвеног бруто производа, што је феноменалан резултат – каже градоначелник Милош Вучевић. 

Свашта се прича по нашој лепој чаршији. Нисмо ни донели одлуку да купујемо „Око соколово”, каже Милош Вучевић. Ако будемо донели ту одлуку, објавићемо је, нећемо крити, а сигурно неће бити у циљу да неко остане без посла него да комунални ред и дисциплина у граду буду бољи. Рекао бих да је то нешто за шта се сви залажемо. Јер не желимо да видимо да су аутомобили паркирани по тротоарима и пешачким прелазима да пешаци не могу да ходају, мајке да пролазе колицима с децом, да бициклисти не могу да возе…

Који је ваш највећи изазов у овом мандату?

– Нема већег изазова од короне. То је незамислово велики изазов, нико то није могао да претпостави. Имали смо разне ванредне ситуације, био је и водостај висок, био је и пожар у граду, било је падавина и свега, али је ово несвакидашња проблематика. Борите се колико можете, имате против себе невидљивог непријатеља, свакако то је највећи изазов. Изазов над свим изазовима. Истовремено трудите се да очувате живот у граду, а знате да сте подељени између два табора. Једни су за то да се све затвори, други су за то да се све отвори и дозволи као да корона не постоји. Треба да донесете одлуке које ће означити ону златну средину, да клатно не буде претерано лево ни претерано десно, него да буде на једном сигурном путу, како бар ја видим Нови Сад. То је свакако велики изазов по питању економије, да имамо што мање последице по буџет града и губитак радних места. Имамо повећање броја радних места ове године више од 5.000 и стопу незапослености испод седам одсто у Новом Саду. То је одлично, али то с економског аспекта није нешто што је трајно. Захтева сталну борбу јер се мењају прилике, потребе послодаваца, тржиште, појављује се нова конкуренција… Треба све то да пратите. Зато верујем у снажну реиндустријализацију града, да имамо снажну индустрију коју смо имали седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, онда је крајем осамдесетих почела да пропада, деведесетих наступила девастизација, а двехиљадитих је настала пљачкашка приватизација и губитак готови свих фабрика у Новом Саду, почев од „Победе”, „Југоалата”, „Југодента”, „Новкабела”, „27. марта”, ХИНС-а, „Албуса”, затим „Звезде”, „Центрославије”, „Агровојводине”, „Милана Видака”, „Ливнице”, „Новитета”… Да не заборавим актуелан пример Бродоградилишта, које је 15 година било зарђано, сад пример одговорног вођења града. Колико је радника остало без посла? Само је „Победа” имала 7.000 радника. Све су продали за тепсију рибе. Посебно имам мучнину кад слушам предавање тих људи који су то радили у нашем граду и нашој држави. Они који су водили погубну економску политику ми кажу: „Немојте довести ове инвеститоре странце, они израбљују наше грађане, не плаћају их много”. Говоре то они који су грађанима одузели радна места, одузели им право на рад и затворили фабрике. То треба тако да остане? Знате колико би, по њима, требало такво стање да траје? Док они опет не дођу на власт и тада ће промовисати све те пројекте које данас оспоравају, само ће их назвати другим именом.

Како коментаришете председничке изборе у САД у контексту решавања косовског питања?

– Није на нама да се мешамо у изборе у било којој држави, посебно не у највећој, која је политички и економски најјача. Морамо да поштујемо изборну вољу Американаца. Мало је чудан тај изборни процес који траје. Схватио сам да је већина Срба у САД навијала за Трампа, вероватно и овде велика већина грађана. Претпостављам да је Трамп био симбол неке борбе против естаблишмента и неких центара моћи и вероватно био колико-толико коректан према Србији. Није имао никад неке екстремне ставове, председник је САД који није започео ниједан рат. Бајден је озбиљан политичар с невероватном каријером, страшном репутацијом и сигурно да су Сједињене Америчке Државе добиле председника који је и те како упознат са свим кључним светским питањима, а тиме и питањима овде, на Балкану. Нисам могао себи да дочарам и разумем зашто се неко код нас радује што је Бајден победио или што је Трамп изгубио. Нисам схватио у чему је поента, о чему се ради и шта се тиме жели поручити. Верујем да ће наше државно руководство, пре свега председник и Влада, наставити пут боље сарадње с руководством САД. Нама је та сарадња неопходна, то је наш национални интерес више наш него интерес Америке. Ми смо мали играч, нама је потребно да имамо коректне и добре односе са САД, надам се да ће нова администрација бити на путу којим је господин Трамп кренуо у регион, пре свега да се разговара о економији, да се не врши притисак на Србију, а негде интимно ме је страх свеукупно – сад не говорим о САД – да ће расти притисак на Србију и по питању КиМ, и по питању Републике Српске, односно Босне и Херцеговине. Мислим да не улазимо у лак период, посебно говорим о периоду кад победимо корону, када нас очекује талас политичких притисака, али верујем да ћемо имати аргумент да дијалогом, никако сукобима, долазимо до решења која су компромисна и прихватљива, или једнако неприхватљива за све учеснике.

За годину и по поново нас очекују избори. Хоћете ли имати довољно времена и енергије да за то кратко време урадите све што сте планирали?

– Није реално за годину и по да се то уради. Када сам у септембру изабран за градоначелника, поставио сам програм за наредне четири године, чак бих рекао да је то петогодишњи план, који је везан и за програм „Србија 2025”, на највеће инфраструктурне пројекте, пре свега оне који су круцијални за развој града. Нисам заборавио ни на ствари које су можда мале, али за неку групу људи, породицу, појединце и те како значајне као помоћ која номинално није фасцинантна, али за онога ко прима ту подршку јесте значајна. Биће избори, како очекујем, на пролеће 2022. Сигурно ће бити председнички избори, као и избори за Град Београд, а верујем и парламентарни избори. То је прилика свима који су побегли с изборног мегдана – политички речено, наравно – да се окушају 2022. Ето, да победе Вучића, да победе у Београду и у Србији. Јер, кад их слушате, ми само што нисмо изгубили, нико нас неће, сви су против нас и ми смо најомрженији… Међутим, кад дођу избори, нешто се деси чудно и невероватно. Баш се сви промене. Биће то прилика за опозицију да провери своју популарност и да видимо колико смо ми популарни, или непопуларни, како они кажу. Српска напредна странка, када је била у опозицији, није бежала ни од једних избора под истим и горим изборним условима него што су данас, а свакако у горим медијским приликама које смо имали. Говорим о периоду између 2008. и 2012. На све изборе смо изашли. Губили и устајали и почели да побеђујемо. На таласу најтежих мера смо изашли на изборе. Треба ли тежа мера од смањење пензија у 2014?  А 2016. смо изашли на изборе. 

Ержебет Марјанов