Gradonačelnik Miloš Vučević: Očuvanje radnih mesta je naša najveća borba
Epidemološka situacija u gradu je nepovoljna i nestabilna. Brojevi su više nego upozoravajući jer već više dana uzastopno imamo više od 200 novoinficiranih, a to nam ne daje pravo da se opustimo.
Naprotiv, to mora da nas dobro dobro zabrine – naglašava u intervjuu za „Dnevnik” gradonačelnik Grada Novog Sada Miloš Vučević, potpredsednik vladajuće Srpske napredne stranke. – Više nemamo taj zamah koji smo imali početkom godine, kada smo izdržali karantin gotovo dva meseca. Danas se borimo da nam ekonomija ne stane kao što je stala gotovo u većini evropskih država. Mislim da Novosađani mogu da budu ponosni kako je grad funkcionisao. Nismo odustali ni od jedne investicije, grad je uredno snabdeven, rade nam obdaništa i škole, funkcioniše gradski prevoz, nismo odustali ni od jedne subvencije, pokazali smo vitalnost grada, jednu energiju. To je pobeda Novog Sada i neizmerno hvala građanima na tome. Sad ih molim da razumeju situaciju.
Da li će u gradu biti uvedena vanredna situacija?
– Moguće je da će se to desiti, u zavisnosti od toga kako će se situacija razvijati. Ona se može promeniti u roku od nekoliko sati ili dana. Pokušavamo da vodimo odgovornu i izbalansiranu politiku, da naše mere budu odmerene i izbalansirane, pre svega usmerene na očuvanje života i zdravlja građana, poštujući ono što nam epidemiolozi kažu. Istovremeno, moram da vodim računa i o ekonomiji, privredi i budžetu grada, o pitanjima koja i te kako utiču na kvalitet života. Zdravlje je iznad svega i apsolutno najvažnije, ali bez ekonomije ljudi ne mogu biti zadovoljni i stvaraće se druga tenzija. Verovatno bi naši epidemološki rezultati bili daleko bolji kada bismo sve zatvorili, ali bi ekonomski bili poprilično loši i ostale bi ozbiljne posledice.Kada govorimo o merama, razumem to što nam kaže Institut za javno zdravlje i profesor Petrović, koji je vrhunski stručnjak, naš radar, svetionik, da nam kaže kako i šta treba da radimo, ali moram da vodim računa o ekonomiji grada i svakom radnom mestu, da probam da ih sačuvam. Ne mogu da budem deo talasa onih ljudi koji bi proglasili ugostitelje i ne znam već koju delatnost kao najveće protivnike u borbi protiv korone, zato što ti ljudi u najvećoj meri poštuju pravila i trude se. Ima i izuzetaka. Izmenom Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i gradska Komunalna milicija dobija veća ovlašćenje da kažnjava zbog nenošenja maski. Molim sve ljude da razumeju da od nas samih zavisi da li ćemo donositi teže mere i da nas ne teraju da ih donosimo.
Da li redovno čitate „Dnevnik”, i koje rubrike?
– Naravno da čitam „Dnevnik”. Zapravo čitam gotovo svu dnevnu štampu, zadržao sam se i dalje na čitanju štampanih izdanja. Na mom stolu su gotovo sve dnevne novine koje se štampaju u Srbiji. „Dnevnik” mi je uvek prvi, čitanje jutarnje štampe uvek počinjem „Dnevnikom”. Od rubrika najviše čitam politiku, drugu i treću stranu, koje su uvek političke, zatim gradske teme, odnosno novosadsku stranu, nešto pročitam iz kulture i, naravno, sport.
Imaju li štampani mediji budućnost u eri interneta i digitalizacije?
– Voleo bih da imaju, ali ne mogu da predvidim šta će biti za deset ili dvadeset godina. Dolaze generacije koje nemaju kulturu čitanja štampanog medija. Digitalizacija uzima sve većeg maha, elektronski mediji su sve dominantniji, pre svega kroz internet portale, tu su i društvene mreže, i vesti se brže prenose. Oni imaju jednu prednost u odnosu na štampano izdanje: da su uvek aktuelniji. Naravno, ta aktuelnost često dovodi do zloupotrebe i namernog plasiranja neprovreneih informacija.
Plašite li se da uvedete teže mere?
– Ne plašimo se da donosimo teže mere, nego se borimo da sačuvamo ekonomiju grada. Svi oni koji danas vrše pritisak da se donesu neke teže mere, sutra će prvi ići kod onih koji bi ostali bez posla da ih pitaju kako sad ocenjuju te mere, da li su država i Grad krivi za to. To je klatno koje ide s jedne strane na drugu. Snosim punu odgovornost za mere koje grad donosi.
Imaju li bolnice u Novom Sadu kapacitet da prime sve zaražene?
– Nema neograničeno mesta u kovid-bolnicama. Nama je Interna klinika puna, vojska je opet pretvorila deo Vojne bolnice u kovid-bolnicu. Bude li Klinički centar Vojvodine primoran na to da pretvori i druge klinike u kovid-bolnice, ugrozićemo zdravlje ljudi koji boluju od drugih bolesti. Nema neograničenog broja kreveta, lekara, medicinskih sestara. Nemojmo biti neodgovorni, a posle da budemo nervozni što čekamo u redu da nas pregledaju, što čekamo rezultate ili što čekamo da nam nađu krevet u koji će da nas smeste i da opet za to neko bude kriv. Država, predsednik, gradonačelnik ili ne znam ko. Odvratan mi je bio grafiti protiv dr Predraga Kona. Sram da ih bude! Profesor Kon je preuzeo da kaže mnogo teških stvari. Šta mislite da je njemu dosadno u 65. godini? Sve je prošao, napravio je svoju karijeru, mogao je da sedi kod kuće da piše i da bude sa svojom porodicom. On se bori. Šta on je kriv zbog korone? Da nema dr Kona, ne bismo imali koronu? Ona postoji u svim delovima naše planete.
– Srbija, po zvaničnim procenama MMF-a, ima najbolje ekonomske rezultate u Evropi u ovoj godini, najmanji pad, čak moguće da ga nećemo ni imati, a projekcija za 2021. je da ćemo imati najveći rast društvenog bruto proizvoda, što je fenomenalan rezultat – kaže gradonačelnik Miloš Vučević.
Svašta se priča po našoj lepoj čaršiji. Nismo ni doneli odluku da kupujemo „Oko sokolovo”, kaže Miloš Vučević. Ako budemo doneli tu odluku, objavićemo je, nećemo kriti, a sigurno neće biti u cilju da neko ostane bez posla nego da komunalni red i disciplina u gradu budu bolji. Rekao bih da je to nešto za šta se svi zalažemo. Jer ne želimo da vidimo da su automobili parkirani po trotoarima i pešačkim prelazima da pešaci ne mogu da hodaju, majke da prolaze kolicima s decom, da biciklisti ne mogu da voze…
Koji je vaš najveći izazov u ovom mandatu?
– Nema većeg izazova od korone. To je nezamislovo veliki izazov, niko to nije mogao da pretpostavi. Imali smo razne vanredne situacije, bio je i vodostaj visok, bio je i požar u gradu, bilo je padavina i svega, ali je ovo nesvakidašnja problematika. Borite se koliko možete, imate protiv sebe nevidljivog neprijatelja, svakako to je najveći izazov. Izazov nad svim izazovima. Istovremeno trudite se da očuvate život u gradu, a znate da ste podeljeni između dva tabora. Jedni su za to da se sve zatvori, drugi su za to da se sve otvori i dozvoli kao da korona ne postoji. Treba da donesete odluke koje će označiti onu zlatnu sredinu, da klatno ne bude preterano levo ni preterano desno, nego da bude na jednom sigurnom putu, kako bar ja vidim Novi Sad. To je svakako veliki izazov po pitanju ekonomije, da imamo što manje posledice po budžet grada i gubitak radnih mesta. Imamo povećanje broja radnih mesta ove godine više od 5.000 i stopu nezaposlenosti ispod sedam odsto u Novom Sadu. To je odlično, ali to s ekonomskog aspekta nije nešto što je trajno. Zahteva stalnu borbu jer se menjaju prilike, potrebe poslodavaca, tržište, pojavljuje se nova konkurencija… Treba sve to da pratite. Zato verujem u snažnu reindustrijalizaciju grada, da imamo snažnu industriju koju smo imali sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, onda je krajem osamdesetih počela da propada, devedesetih nastupila devastizacija, a dvehiljaditih je nastala pljačkaška privatizacija i gubitak gotovi svih fabrika u Novom Sadu, počev od „Pobede”, „Jugoalata”, „Jugodenta”, „Novkabela”, „27. marta”, HINS-a, „Albusa”, zatim „Zvezde”, „Centroslavije”, „Agrovojvodine”, „Milana Vidaka”, „Livnice”, „Noviteta”… Da ne zaboravim aktuelan primer Brodogradilišta, koje je 15 godina bilo zarđano, sad primer odgovornog vođenja grada. Koliko je radnika ostalo bez posla? Samo je „Pobeda” imala 7.000 radnika. Sve su prodali za tepsiju ribe. Posebno imam mučninu kad slušam predavanje tih ljudi koji su to radili u našem gradu i našoj državi. Oni koji su vodili pogubnu ekonomsku politiku mi kažu: „Nemojte dovesti ove investitore strance, oni izrabljuju naše građane, ne plaćaju ih mnogo”. Govore to oni koji su građanima oduzeli radna mesta, oduzeli im pravo na rad i zatvorili fabrike. To treba tako da ostane? Znate koliko bi, po njima, trebalo takvo stanje da traje? Dok oni opet ne dođu na vlast i tada će promovisati sve te projekte koje danas osporavaju, samo će ih nazvati drugim imenom.
Kako komentarišete predsedničke izbore u SAD u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja?
– Nije na nama da se mešamo u izbore u bilo kojoj državi, posebno ne u najvećoj, koja je politički i ekonomski najjača. Moramo da poštujemo izbornu volju Amerikanaca. Malo je čudan taj izborni proces koji traje. Shvatio sam da je većina Srba u SAD navijala za Trampa, verovatno i ovde velika većina građana. Pretpostavljam da je Tramp bio simbol neke borbe protiv establišmenta i nekih centara moći i verovatno bio koliko-toliko korektan prema Srbiji. Nije imao nikad neke ekstremne stavove, predsednik je SAD koji nije započeo nijedan rat. Bajden je ozbiljan političar s neverovatnom karijerom, strašnom reputacijom i sigurno da su Sjedinjene Američke Države dobile predsednika koji je i te kako upoznat sa svim ključnim svetskim pitanjima, a time i pitanjima ovde, na Balkanu. Nisam mogao sebi da dočaram i razumem zašto se neko kod nas raduje što je Bajden pobedio ili što je Tramp izgubio. Nisam shvatio u čemu je poenta, o čemu se radi i šta se time želi poručiti. Verujem da će naše državno rukovodstvo, pre svega predsednik i Vlada, nastaviti put bolje saradnje s rukovodstvom SAD. Nama je ta saradnja neophodna, to je naš nacionalni interes više naš nego interes Amerike. Mi smo mali igrač, nama je potrebno da imamo korektne i dobre odnose sa SAD, nadam se da će nova administracija biti na putu kojim je gospodin Tramp krenuo u region, pre svega da se razgovara o ekonomiji, da se ne vrši pritisak na Srbiju, a negde intimno me je strah sveukupno – sad ne govorim o SAD – da će rasti pritisak na Srbiju i po pitanju KiM, i po pitanju Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine. Mislim da ne ulazimo u lak period, posebno govorim o periodu kad pobedimo koronu, kada nas očekuje talas političkih pritisaka, ali verujem da ćemo imati argument da dijalogom, nikako sukobima, dolazimo do rešenja koja su kompromisna i prihvatljiva, ili jednako neprihvatljiva za sve učesnike.
Za godinu i po ponovo nas očekuju izbori. Hoćete li imati dovoljno vremena i energije da za to kratko vreme uradite sve što ste planirali?
– Nije realno za godinu i po da se to uradi. Kada sam u septembru izabran za gradonačelnika, postavio sam program za naredne četiri godine, čak bih rekao da je to petogodišnji plan, koji je vezan i za program „Srbija 2025”, na najveće infrastrukturne projekte, pre svega one koji su krucijalni za razvoj grada. Nisam zaboravio ni na stvari koje su možda male, ali za neku grupu ljudi, porodicu, pojedince i te kako značajne kao pomoć koja nominalno nije fascinantna, ali za onoga ko prima tu podršku jeste značajna. Biće izbori, kako očekujem, na proleće 2022. Sigurno će biti predsednički izbori, kao i izbori za Grad Beograd, a verujem i parlamentarni izbori. To je prilika svima koji su pobegli s izbornog megdana – politički rečeno, naravno – da se okušaju 2022. Eto, da pobede Vučića, da pobede u Beogradu i u Srbiji. Jer, kad ih slušate, mi samo što nismo izgubili, niko nas neće, svi su protiv nas i mi smo najomrženiji… Međutim, kad dođu izbori, nešto se desi čudno i neverovatno. Baš se svi promene. Biće to prilika za opoziciju da proveri svoju popularnost i da vidimo koliko smo mi popularni, ili nepopularni, kako oni kažu. Srpska napredna stranka, kada je bila u opoziciji, nije bežala ni od jednih izbora pod istim i gorim izbornim uslovima nego što su danas, a svakako u gorim medijskim prilikama koje smo imali. Govorim o periodu između 2008. i 2012. Na sve izbore smo izašli. Gubili i ustajali i počeli da pobeđujemo. Na talasu najtežih mera smo izašli na izbore. Treba li teža mera od smanjenje penzija u 2014? A 2016. smo izašli na izbore.
Eržebet Marjanov