Онлајн радионица за израду техничког плана националног јединственог шалтера
Онлајн радионица за израду техничког плана националног јединственог шалтера (Сингле Window) одржана је у среду у Управи царина, у сарадњи са Светском банком и уз учешће експерта из шведске консултантске куће KGH.
Као један од стратешких циљева у пословној и ИТ стратегији Владе Србије, тај пројекат представља значајан корак за успостављање беспапирног и интегрисаног поступка на граници. Отварајући скуп, заменик директора Управе царина Душко Маринковић је истакао да ће увођење тог система пре свега допринети стварању бољег пословног окружења у Србији.
– Националним једношалтерским системом повезују се сви учесници у спољнотрговинском промету, како државни органи, тако и пословна заједница, а као што је познато, Европска унија је такође, 28. октобра промовисала нову иницијативу за имплементацију тог система, који треба да омогући модернизацију и убрзање царинских контрола, односно олакшани проток робе и путника преко граница – казао је Маринковић, изразивши захвалност иностраним експертима који су у Србију дошли да би пренели своја искуства.
Да би приближили предности једношалтерског система, експерти из консултантске куће KGH Кристер Андерсон и Сем Махер одржали су презентације, осврнувши се на све елементе техничког плана, који би требало да буде завршен до краја марта 2021. године.
Пројекат предвиђа формирање међуресорне радне групе, у чијем би раду учествовали представници свих релевантних актера у спољнотрговинском промету, а о великом интересовању сведочи и чињеница да су, осим царинских службеника, у радионици учествовали и представници преко 20 различитих државних органа и тела.
Како наводе у Управи царина, увођење једношалтерског система је део пројекта о унапређењу трговине и саобраћаја на Западном Балкану, покренутог прошле године у сарадњи са Светском банком. Циљ тог пројекта је олакшање трговине и транспорта на подручју земаља нашег региона и ЕУ, затим увођење потпуног електронског пословања у области која се односи и на царинско пословање, као и ефикасност у погледу сигурносних контрола, чиме би се обезбедио већи ниво безбедности самог царинског пословања.
Иначе, пројекат, чија пуна имплементација је предвиђена до краја 2025. године, треба да подржи напоре шест земаља, односно царинских територија Западног Балкана (Албаније, БиХ, АП Косова, Северне Македоније, Црне Горе и Србије) за унапређење економске сарадње у региону и с ЕУ.
Д. Николић