Onlajn radionica za izradu tehničkog plana nacionalnog jedinstvenog šaltera

Kao jedan od strateških ciljeva u poslovnoj i IT strategiji Vlade Srbije, taj projekat predstavlja značajan korak za uspostavljanje bespapirnog i integrisanog postupka na granici. Otvarajući skup, zamenik direktora Uprave carina Duško Marinković je istakao da će uvođenje tog sistema pre svega doprineti stvaranju boljeg poslovnog okruženja u Srbiji.

– Nacionalnim jednošalterskim sistemom povezuju se svi učesnici u spoljnotrgovinskom prometu, kako državni organi, tako i poslovna zajednica, a kao što je poznato, Evropska unija je takođe, 28. oktobra promovisala novu inicijativu za implementaciju tog sistema, koji treba da omogući modernizaciju i ubrzanje carinskih kontrola, odnosno olakšani protok robe i putnika preko granica – kazao je Marinković, izrazivši zahvalnost inostranim ekspertima koji su u Srbiju došli da bi preneli svoja iskustva.

Da bi približili prednosti jednošalterskog sistema, eksperti iz konsultantske kuće KGH Krister Anderson i Sem Maher održali su prezentacije, osvrnuvši se na sve elemente tehničkog plana, koji bi trebalo da bude završen do kraja marta 2021. godine.

Projekat predviđa formiranje međuresorne radne grupe, u čijem bi radu učestvovali predstavnici svih relevantnih aktera u spoljnotrgovinskom prometu, a o velikom interesovanju svedoči i činjenica da su, osim carinskih službenika, u radionici učestvovali i predstavnici preko 20 različitih državnih organa i tela.

Kako navode u Upravi carina, uvođenje jednošalterskog sistema je deo projekta o unapređenju trgovine i saobraćaja na Zapadnom Balkanu, pokrenutog prošle godine u saradnji sa Svetskom bankom. Cilj tog projekta je olakšanje trgovine i transporta na području zemalja našeg regiona i EU, zatim uvođenje potpunog elektronskog poslovanja u oblasti koja se odnosi i na carinsko poslovanje, kao i efikasnost u pogledu sigurnosnih kontrola, čime bi se obezbedio veći nivo bezbednosti samog carinskog poslovanja.

Inače, projekat, čija puna implementacija je predviđena do kraja 2025. godine, treba da podrži napore šest zemalja, odnosno carinskih teritorija Zapadnog Balkana (Albanije, BiH, AP Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije) za unapređenje ekonomske saradnje u regionu i s EU.

D. Nikolić