Архив града – Оснивање Српске православне гимназије

Даровно писмо о прилогу од 20.000 форинти чува се у Архиву града, а Вуковићева жеља је била да се из камате прилога оснује и издржава Гимназија. Следећи његов пример, и други угледни Новосађани су такође дали значајане своте, па је сума убрзо порасла. Тим потезом стао је у ред великих добротовора, настављајући визију владике Висариона Павловића, који је још 1731. године основао нижу гимназију.

Сава Вуковић (1743–1810) је одрастао је у Мостару, где се бавио трговином, а потом се, на наговор старијег брата, успешног трговца у Сарајеву, сели у Ријеку.

– Трговао је воском, дуваном, медом и храном, а у Нови Сад се доселио 1773. године као изузетно имућан и пословно успешан човек – каже директор Архива града Петар Ђурђев. – Од цара Леополда Другог је добио угарску племићку титулу 1791. године, плативши таксу од 1.500 форинти. Након што је купио властелинство Берексово у Тамишкој жупанији (Румунија) прозвао се „племенитим од Берексова”. Подигао је велику кућу на спрат у Хлебарском сокаку, данашњој Милетићевој улици, а касније и вилу на Темеринском друму. Своје богатство је нарочито увећао када је у близини града, на Капетановој ади, купио 60 јутара земље и ту населио 21 породицу које су за њега гајиле дуван. О свом трошку подигао је у центру града бунар на углу данашње Змај Јовине и Милетићеве улице.

Сава Вуковић имао је динамичан живот и спада у најзначајније личности нашег града. Умро је у Новом Саду у мају 1810. године и сахрањен је у порти Саборне цркве, где му се и данас налази гроб. Како објашњава Ђурђев, у складу с традицијом добростојећих Срба, Вуковић је био решен да материјално и личним примером помогне напредак српског народа, пре свега иницијативом за оснивање образовне установе. Новосађани нису заборавили његово доброчинство, па је у једном од најстаријих делова града – Подбари једна улица понела његово име.   

С. Ковач