Arhiv grada – Osnivanje Srpske pravoslavne gimnazije

Darovno pismo o prilogu od 20.000 forinti čuva se u Arhivu grada, a Vukovićeva želja je bila da se iz kamate priloga osnuje i izdržava Gimnazija. Sledeći njegov primer, i drugi ugledni Novosađani su takođe dali značajane svote, pa je suma ubrzo porasla. Tim potezom stao je u red velikih dobrotovora, nastavljajući viziju vladike Visariona Pavlovića, koji je još 1731. godine osnovao nižu gimnaziju.

Sava Vuković (1743–1810) je odrastao je u Mostaru, gde se bavio trgovinom, a potom se, na nagovor starijeg brata, uspešnog trgovca u Sarajevu, seli u Rijeku.

– Trgovao je voskom, duvanom, medom i hranom, a u Novi Sad se doselio 1773. godine kao izuzetno imućan i poslovno uspešan čovek – kaže direktor Arhiva grada Petar Đurđev. – Od cara Leopolda Drugog je dobio ugarsku plemićku titulu 1791. godine, plativši taksu od 1.500 forinti. Nakon što je kupio vlastelinstvo Bereksovo u Tamiškoj županiji (Rumunija) prozvao se „plemenitim od Bereksova”. Podigao je veliku kuću na sprat u Hlebarskom sokaku, današnjoj Miletićevoj ulici, a kasnije i vilu na Temerinskom drumu. Svoje bogatstvo je naročito uvećao kada je u blizini grada, na Kapetanovoj adi, kupio 60 jutara zemlje i tu naselio 21 porodicu koje su za njega gajile duvan. O svom trošku podigao je u centru grada bunar na uglu današnje Zmaj Jovine i Miletićeve ulice.

Sava Vuković imao je dinamičan život i spada u najznačajnije ličnosti našeg grada. Umro je u Novom Sadu u maju 1810. godine i sahranjen je u porti Saborne crkve, gde mu se i danas nalazi grob. Kako objašnjava Đurđev, u skladu s tradicijom dobrostojećih Srba, Vuković je bio rešen da materijalno i ličnim primerom pomogne napredak srpskog naroda, pre svega inicijativom za osnivanje obrazovne ustanove. Novosađani nisu zaboravili njegovo dobročinstvo, pa je u jednom od najstarijih delova grada – Podbari jedna ulica ponela njegovo ime.   

S. Kovač