Водни теретни саобраћај бољи него лане: Највише „теку” песак, угаљ и жито
НОВИ САД: Мада је било предвиђања да ће глобални ефекти пандемије ковида-19 неповољно утицати на количине претовареног терета на рекама, то се није обистинило. Може се рећи да се теретни саобраћај одвија добро и остварује боље пословне резулате у односу на лањску годину.
На то указују подаци Агенције за управљање лукама, која је забележила да је од јанаура до 30. септембра претоварено 10,7 милиона тона терета, што је у поређењу с истим периодом prеthodnе године 5,6 одсто више терета.
Најчешће претоварана врста терета на рекама у Србији у првих девет месеци, наводи Агенција за „Дневник”, били су шљунак, песак и камени агрегати са 23 одсто учешћа у укупном претовару. На другом месту је угаљ – 15,2 одсто, а на трећем житарице с 15. Нафта и нафтни деривати су на четвртом месту са 14 одсто, док су руде на петом с 9,5.
Највећи пораст забележен је код претовара угља: у односу на првих девет месеци прошле године претоварена је 944.751 тона више.
Глобална епидемиолошка ситуација одразила се на крузинг, указали су у Агенцији за управљање лукама. Путнички саобраћај привремено је обустављен од средине марта због пандемије заразне болести ковид-19 па је од јанаура до краја септембра забележено свега 13 пристајања крузера с 1.040 путника, што представља свега један одсто у односу на 2019. годину.
Лане смо имали 1.522 пристајања крузера, у којима је било 208.797 путника.
У односу на крај трећег квартала 2019. године евидентирана су повећања претовара у лучким подручјима у Панчеву, Новом Саду, Прахову и Бачкој Паланци.
Пословни резултати Агенције прошле године, подсећамо, били су најбољи до сада када је посреди теретни саобраћај, па се може рећи да, гледајући те податке и резултате из ове године, коронавирус није значајније омео транспорт терета рекама и да постоје изгледи да се резултати приближе прошлогодишњим. Наиме, на рекама у Србији је током лањске године претоварено 14,2 милиона тона терета, што је представљало повећање од 20 одсто у односу на 2018. Обим транспорта и претовара терета повећан петину указао је тада на скок привредне активности у нашој земљи, нарочито у области хемијске индустрије, енергетике, рударства и грађевине.
З. Делић
