Правосудни избори важни за самосталност и независност

БЕОГРАД: Предстојећи избори за нове чланове највиших правосудних органа, Високог савета судства (VSS) и Државног већа тужилаца (ДВТ), изузетно су важни за самосталност судства и независност тужилаштва, сматрају учесници дебате "Зашто су правосудни избори важни?" коју је данас организовао Комитет правника за људска права (ЈУКОМ).



Истовремено кажу да извршна власт не би требало да лобира и сугерише гласање за одређене кандидате, на тај начин их фаворизујући, али и постављајући "претећи захтев пред бираче".



Члан актуелног састава ДВТ и заменик Апелационог јавног тужилаштва Новом Саду Радован Лазић сматра да су за јавно тужилаштво у Србији избори за чланове ДВТ из реда тужилаца најважнији, јер управо тужиоци чине већину у том телу, које обезбеђује самосталност тужилаца и њихових заменика.



"Од његовог састава зависи да ли ће и колико јавно тужилаштво бити самостално. А ако бисмо чак гледали на другачији начин, зависи и да ли ће ДВТ-а уопште бити или ће се све одлуке у вези са јавним тужилаштвом доносити на неком другом месту", рекао је Лазић.



Њему атмосфера у којој се спроводе избори, не одаје утисак да се ради о фер изборним условима и да су кандидати на овим изборима једнаки.



"Постоји снажан утисак да је један број канидата фаворизован од стане врха тужилачке организације и одређених функционера у Министарству правде, чак и да се њихова фаворизација врши кроз злоупотребу јавнотужилачке хијерархије", навео је Лазић.



Заменик Републицког јавног тужиоца и такође члан ДВТ-а Горан Илић указао је да ДВТ има скромна овлашћења у погледу избора старешина јавних тужилаштава, додајући да у јавнотужилачки систем није могуће ући "без неке врсте политичке потврде".



Са друге стране, тај највиши тужилачки орган, како је додао, има улогу у предлагању кандидата (Народној скупштини) за прву тужилачку функцију и у избору заменика тужилаца на вишу функцију.



Када је реч о изборном поступку који је у току, и Илић сматра да је атмосфера таква да се стиче утисак како поједини функционери Министарства правде, користећи значај извршне власти, покушавају да препоруче за које кандидате би требало да гласају њихове колеге.



То, према речима Илића, излази изван оквира лобирања за поједине кандидате јер, иако ДВТ у већини чине тужиоци, кључну улогу у њиховој каријери има извршна власт.



"Због тога поједини бирачи могу схватити да захтев да се гласа за овог или оног канидатата, уколико потиче од извршне власти, има претећи карактер", навео је члан актуелног састава ДВТ.



Он је позвао Изборну комисију ДВТ да са највећом пажњом испита сумње да постоји притисак на бираче и да томе изнесе јасне разлоге јавности и јавнотужилачкој организацији.



Професор Правног факултета Универзитета у Београду Миодраг Јовановић сматра да се пред правосудне изборе појављују софистицирани облици притисака незаконитог лобирања, указујућио да се Закон о лобирању не односи на ове ситуације.



"Заправо, недовољно уређени поступци представљања кандидата и изношења њигових програма је основ деловања извршне власти и то у правцу добијања састава В С С и ДВТ, који неће много таласати и неће обављати своју уставну и законску функцију - да обезбеде заштиту независности за правосуђе и самосталности за тужилаштво", навео је Јовановић.



Изборе за нове чланове ДВТ из реда тужилаца биће одржани 12. новембра, а за нове чланове VSS из реда судија 7. децембра.



Члановима ДВТ и VSS из реда тужилаца, односдно судија мандати истичу у априлу 2021. године.



До краја ове године ДВТ ће Народној скупштини проследити предлоге кандидата за чланове ДВТ и VSS који освоје највећи број гласова својих колега на сталној функцији.