Jесу ли старије жене терет за друштво: Родне улоге окидач за дискриминацију

Између 1. јула и 31. августа, анонимни онлајн упитник од седам целина са укупно 65 питања затвореног и отвореног типа попуниле су 152 жене од 65 до 86 година, махом из градских средина, и то највише из Новог Сада (45%) и Београда (22%). У том узорку доминирају високообразоване особе, које су завршиле вишу школу или факултет, укључујући магистратуру и докторат, те имају пензију већу од просечне, која по подацима Републичког завода за статистику из 2017. износи 23.000 динара. Анализу њихових одговора у недавној дискусији изложила је Татјана Радојевић.

Основна хипотеза истраживања је да су старије жене у Србији дискриминисане по вишеструком основу, првенствено по старосној доби и полу, односно родним улогама, каже Татјана Радојевић, додајући да им то онемогућава остваривање људских права и испољавање потенцијала, негативно утиче на квалитет живота и нарушава достојанство, указујући самим тим на негативну перцепцију старијих жена у друштву, те ствара искривљену слику о постојећим друштвеним потенцијалима у Србији данас.

Како тврди 69 одсто испитаница, највише сати утроше на кућне послове. Да већи део слободног времена проводе саме, потврдило је 31% жена, а да највише страхују од повреда или болести и немогућности лечења – чак 75 процената.

„Много има бирократије да би се дошло до лекара, посебно специјалиста. Проблем није толико у особљу, већ у томе да се пријави човек на преглед или само за рецепт (не подижу слушалицу...)”, додаје учесница анкете стара 81 годину, а 74-годишњакиња признаје: „Кад сам била код лекарке, ускраћена ми је услуга због година. Кажу да старијима од 68 година не раде неке здравствене тестове, због чега сам била буквално шокирана и лоше сам се осећала јер је то у директној супротности са Законом о правима пацијената.”

Различита месечна примања у трећем добу огледало су родне неједнакости на тржишту рада, где мушкарци остварују дужи радни стаж и више зараде. Дисбаланс је очит и у расподели ресурса у домаћинству, па жене чешће признају да су им ускраћене потребе различите врсте. Тако неретко нису у могућности да самостално троше ни мање суме новца без консултације са другима, што указује на учесталост финансијског злостављања, које је најчешћи облик насиља према старијим особама. Осим тога, под капом саможртвовања, одричу се одлазака на културне догађаје, окупљања са пријатељима или породицом ван дома или обнове изношене гардеробе, како би помогле деци, унуцима или другим члановима фамилије, које углавном сматрају својим највећим животним успехом. Најчешће неостварене жеље су им путовања, упознавање других људи, крајева, обичаја, превасходно из финансијских разлога, затим због породице, недостатка времена, али и због посла.

Међу анкетиранима је 23,5 одсто жена одговорило како додатно раде да попуне свој и/или buyеt свог домаћинства, али исте шансе нису пружене свима који прижељкују хонорарни или волонтерски посао у струци.

„Не постоји заинтересованост институција да омогуће и/или дозволе пензионерима да у струци дају допринос својим искуством”, одговорила је једна 67-годишњакиња.

Најсвежија и најтежа ситуација, у којој је дискриминисана цела популација 65+, јесте време епидемије ковид 19, током које је било понижавајуће како потпуно затварање, тако и „давање” права на излазак, истиче испитаница стара 79 година. Такво мишљење дели више од половине анкетираних жена. Наиме, од 53 дана, 35 је пензионисаним грађанима била потпуно ускраћена слобода кретања, уз претњу новчаном казном до 150.000 динара за недисциплину. У посебно незавидном положају биле су особе које живе саме, нарочито оне које имају потребу за туђом негом и помоћи, а међу којима предњаче управо жене – већина услуга социјалне заштите била је обустављена или редукована, лечење ограничено на решавање ургентних стања, а посете чланова њихових породица и неформалних неговатеља и неговатељки отежане због опште забране кретања. Интересантно је и то што је чак 85,8 одсто учесница истраживања потврдило да нису повезане са организацијама или удружењима који брину о старијима.

Амбиваленост у ставовима према остваривању људских права, уважавању и поштовању старијих жена потврђује сет контролних питања, који открива да жене препознају дискриминацију над групацијом старијих, али не у потпуности, напомиње Татјана Радојевић. Мађу примерима дискриминације навеле су: у банци, када вам не нуде исте повољности као младима, у домовима здравља, када немате једнака права на медицинска помагала као млађи, када имате право само на 70 одсто породичне пензије, а остварили сте 40 година личног стажа, осврнувши се и на шиканирање у градском превозу од стране шофера, који их пожурује и забрањује да изађу на предња врата, али и млађих – жвакање жваке на ухо, гласан разговор мобилним телефоном у непосредној близини, опаске да им није место ту него код куће...

С. Милачић