Председник СССВ: Потребна помоћ и привреди и радницима

Практично, привреда је у готово свим замљама била заустављена или је у најмању руку била успорена, а скоро без изузетка у свим државама па и Србији, покренути су програми мера помоћи привреди, које су за циљ имале да се ситуација што је могуће безболније прегрми. И у великој мери се у томе успело, али је сада опасност од овог вируса поново велика, и  многе државе су, у покушају да зауставе његово ширење, као и на пролеће - успориле привреду.

Колико ће дуго трајати опасност од коронавируса нико се не усуђује да прогнозира, али ће то свакако имати даљи негативан утицај на привреду и, наравно, запослене па би, по речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, држава требало да помогне привреди, али истовремено, треба да се поведе  рачуна о томе којим скеторима и на који начин се подршка пружа.

Наравно да држава мора нешто да учини и пронађе начин да помогне и радницима и привреди да не потонемо сви, каже Милић.

Ипак, додаје наш саговорник,, то не би смело да буде као што је било већ би морало да буде селективно, односно не свима и не свима једнако.

Не треба сви сектори привреда да добију исту подршку, већ она треба да буде усмерена ка одржавању производње и очувању радних места. Ситуација с коронавирусом је у појединим секторима привреде, попут угоститељства, туризма, хотелијерства, који су били први на удару, нанела велике губитке, али нису једини. Свакако је највише погођен реални сектор који ствара нову вредност и подиже економију земље. Зато треба пронаћи модел који ће пружити подршку малим и средњим предузећима да се одрже, да одрже производњу и задрже раднике, вели Милић.

Он указује да су, због успоравања привредних активнсти, угрожена многа радна места, да је много запослених остало без посла и да је положај радника, који је и пре кризе изазване коронавирусом био тежак, сад изузетно лош.

И пре пандемије коронавирса, указује Горан Милић, куповна моћ грађана Србије била је скромна, а зараде великог броја запослених нису биле довољне ни за основне потребе.

Око  20 одсто укупног броја запослених зарађивало је мање од износа потребног за минималану потрошачку корпу, а зарада око половине радника мања је од просечне плате у републици, односно они су примали медијалну зараду, а око 70 одсто запослених има примања нижа од износа просечне потрошачке корпе и ови подаци сами за себе све говоре, наглашаав Милић.

У Србији је и до почеткла кризе око 350.000 запослених примало минималац, а сада је ситуација много гора јер се процењује да је око 500.000 остало без посла . Резултати истраживања Секонса показују да је током пандемије коронавируса око 200.000 људи изгубило посао што је огроман број. Наглашавам да није реч о томе да су ти радници добили отказ већ се то односи на многе друге категорије запослених - самозапослене, оне који обављају послове по кућама, оне који су радили без пријаве... и сви они су остали без икаквих примања.  Нажалост, ни процене економских ааналитичари не охрабрују јер они указују да ће, због пандемије коронавирса, још најмање 100.000 остати без посла, указује Милић.

По његовим речима, неизвесно је да ли ће сва постојећа радна места бити и задржана и колико ће људи остати без посла, иако је по званичним подацима у Србији најмања стопа незапослености. 

У последње време је било нешто мало раста запошљавања у јавном сектору  јер је око 1.500 здравствених радника добило радно место. Неопходно је да се сачувају радна места јер је то добро и за државу и за привреду и за раднике и за будућност јер подаци говоре да је од укупног броја становника Србије око седам посто апослутно сиромашно, а око 1,6 милиона грађана или 23,2 одсто је у ризику од сиромаштва, истиче Милић.

Д. Млађеновић