Predsednik SSSV: Potrebna pomoć i privredi i radnicima

Praktično, privreda je u gotovo svim zamljama bila zaustavljena ili je u najmanju ruku bila usporena, a skoro bez izuzetka u svim državama pa i Srbiji, pokrenuti su programi mera pomoći privredi, koje su za cilj imale da se situacija što je moguće bezbolnije pregrmi. I u velikoj meri se u tome uspelo, ali je sada opasnost od ovog virusa ponovo velika, i  mnoge države su, u pokušaju da zaustave njegovo širenje, kao i na proleće - usporile privredu.

Koliko će dugo trajati opasnost od koronavirusa niko se ne usuđuje da prognozira, ali će to svakako imati dalji negativan uticaj na privredu i, naravno, zaposlene pa bi, po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, država trebalo da pomogne privredi, ali istovremeno, treba da se povede  računa o tome kojim sketorima i na koji način se podrška pruža.

Naravno da država mora nešto da učini i pronađe način da pomogne i radnicima i privredi da ne potonemo svi, kaže Milić.

Ipak, dodaje naš sagovornik,, to ne bi smelo da bude kao što je bilo već bi moralo da bude selektivno, odnosno ne svima i ne svima jednako.

Ne treba svi sektori privreda da dobiju istu podršku, već ona treba da bude usmerena ka održavanju proizvodnje i očuvanju radnih mesta. Situacija s koronavirusom je u pojedinim sektorima privrede, poput ugostiteljstva, turizma, hotelijerstva, koji su bili prvi na udaru, nanela velike gubitke, ali nisu jedini. Svakako je najviše pogođen realni sektor koji stvara novu vrednost i podiže ekonomiju zemlje. Zato treba pronaći model koji će pružiti podršku malim i srednjim preduzećima da se održe, da održe proizvodnju i zadrže radnike, veli Milić.

On ukazuje da su, zbog usporavanja privrednih aktivnsti, ugrožena mnoga radna mesta, da je mnogo zaposlenih ostalo bez posla i da je položaj radnika, koji je i pre krize izazvane koronavirusom bio težak, sad izuzetno loš.

I pre pandemije koronavirsa, ukazuje Goran Milić, kupovna moć građana Srbije bila je skromna, a zarade velikog broja zaposlenih nisu bile dovoljne ni za osnovne potrebe.

Oko  20 odsto ukupnog broja zaposlenih zarađivalo je manje od iznosa potrebnog za minimalanu potrošačku korpu, a zarada oko polovine radnika manja je od prosečne plate u republici, odnosno oni su primali medijalnu zaradu, a oko 70 odsto zaposlenih ima primanja niža od iznosa prosečne potrošačke korpe i ovi podaci sami za sebe sve govore, naglašaav Milić.

U Srbiji je i do početkla krize oko 350.000 zaposlenih primalo minimalac, a sada je situacija mnogo gora jer se procenjuje da je oko 500.000 ostalo bez posla . Rezultati istraživanja Sekonsa pokazuju da je tokom pandemije koronavirusa oko 200.000 ljudi izgubilo posao što je ogroman broj. Naglašavam da nije reč o tome da su ti radnici dobili otkaz već se to odnosi na mnoge druge kategorije zaposlenih - samozaposlene, one koji obavljaju poslove po kućama, one koji su radili bez prijave... i svi oni su ostali bez ikakvih primanja.  Nažalost, ni procene ekonomskih aanalitičari ne ohrabruju jer oni ukazuju da će, zbog pandemije koronavirsa, još najmanje 100.000 ostati bez posla, ukazuje Milić.

Po njegovim rečima, neizvesno je da li će sva postojeća radna mesta biti i zadržana i koliko će ljudi ostati bez posla, iako je po zvaničnim podacima u Srbiji najmanja stopa nezaposlenosti. 

U poslednje vreme je bilo nešto malo rasta zapošljavanja u javnom sektoru  jer je oko 1.500 zdravstvenih radnika dobilo radno mesto. Neophodno je da se sačuvaju radna mesta jer je to dobro i za državu i za privredu i za radnike i za budućnost jer podaci govore da je od ukupnog broja stanovnika Srbije oko sedam posto aposlutno siromašno, a oko 1,6 miliona građana ili 23,2 odsto je u riziku od siromaštva, ističe Milić.

D. Mlađenović