Земље ЕУ све задуженије, Грчка на врху
БРИСЕЛ: Јавни дуг у Европској унији и еврозони нагло је порастао у другом тромесечју због појачаних потреба земаља за финансирањем како би се ублажиле последице пандемије корона вируса, показао је најновији извештај Еуростата.
На нивоу ЕУ јавни дуг исказан уделом у БДП-у порастао је у другом кварталу на 87,7 одсто, са 79,4 одсто у прва три овогодишња месеца. У еврозони је скочио са 86,3 на 95,1 одсто, преноси портал Банкар.ме.
У периоду од априла до јуна у потпуности је дошла до изражаја појачана потреба земаља ЕУ за финансирањем како би се сузбило ширење пандемије корона вируса и ублажиле економске последице мера затварања, напомиње Евростат.
Удео јавног дуга у БДП-у нагло је порастао због великог повећања јавног дуга и пада БДП-а, истичу европски статистичари.
Највиши јавни дуг, мерен уделом у БДП-у, од 187,4 одсто, на крају јуна имала је Грчка. Следе Португал са 126,1 одсто, Белгија (115,3), Француска (114,1), Кипар (113,2) и Шпанија са 110,1 одсто, показују процене Евростата.
Најнижи ниво јавног дуга, од 18,5 одсто, забележила је Естонија. Следе Бугарска и Луксембург са 21,3 односно 23,8 процената.
Међу земљама ЕУ највише је, у поређењу са крајем марта скочио јавни дуг исказан уделом у БДП-у на Кипру, за 17,1 процентних поена. Следе Француска са повећањем од 12,8 одсто, па Италија са 11,8 процената. У групи су и Шпанија са 11,8 процената, као и Хрватска и Белгија где је удео јавног дуга у БДП-у на крају јуна био 11 одсто виши него на крају марта.
У поређењу са крајем јуна прошле године удео дуга у БДП-у порастао је у свим земљама ЕУ осим Ирске, где је смањен за 0,3 процентна поена.
Највише је порастао у Француској, за 14,9 процената. Следе Белгија са 12,9, Италија са 11,9 и Шпанија са 11,7 процената. У Хрватској је увећан за 9,4 процентних поена, чиме се готово изједначила са Естонијом.
Најмањи раст удела у односу на друго тромесечје прошле године забележиле су Шведска и Бугарска, за један односно 1,4 процентна бода, показује извештај Евростата.