Резон: Рекетирана слобода медија

Текст који пишем оспориће два одсто Србије. Тачније, сви они који су навикли да медији буду њихови билборди, огласни панои, којима су тако штедро засејавали Србију. Међу њима су: два тајкуна из ере Слободана Милошевића, и осморица величанствених из времена ДОС-а; шест странака, три покрета и 50 невладиних организација. Речју, сви који покушавају да докажу да је Србија тиранија у свим временима, осим у периоду када је њихова штеточинска корпорација управљала водом, земљом, ваздухом, људима, а нарочито парама.

Феномен рекетиране слободе медија, као и све друго у Србији, најдубље је везан за тајкунизацију земље. Већ 29 година гробари српске економије и привреде су главни извор свих болести, невоља и патњи. Четвртина становништва нервно је оболела због пада животног стандарда, јер су предузећа у којима су радили, купиле и упропастиле бескрупулозне спахије опскурних мотива, и још опскурнијих намера. Четвртини је пропало срце због губитка посла. Четвртина из страха од губитка посла због тајкунске грамзивости, и деспотства, или пије таблете, или алкохол. Преостала четвртина, због претераног и свакодневног стреса пати од депресије и затвора.

Кад се све то сагледа, тајкуни су дуготрајнија и неизбежнија пошаст од невидљиве болести, коју пола Србије, уместо белим луком и тисовином, тера ракијом, а друга половина јој се супротставља, такође на научној бази - појачаном употребом сапуна и ношењем маски.

Тајкуни, за разлику од короне не презају ни од чега. Оперисани су од сваког опреза. Ослобођени су сваког обзира, саосећајности, одговорности, а модус операнди њиховог настанка и опстанка заснован је на рекету. Отимачина ресурса, која је изведена у периоду владавине Слободана Милошевића и владавине ДОС-а и, касније Демократске странке, представља најординарнији мафијашки подухват, у ком су учествовали политичари и институције система. И зато је овај текст оптужница и пресуда! Опомињуће пророчанство! Аменет који објашњава како ћемо проћи ми и Србија ако допустимо да нам се поново деси да десеторица Демијурга и њихови шегрти, уместо Устава за врховну вредност прогласе легализовани рекет, и изврше нови десант на нашу егзистенцију и комплетно тржиште!!

Кад су пре 21 годину преузели све: бизнис, политику, културу, медије, а животе нам орочили својим хировима, основали су, или преузели контролу над већином политичара, странака и медија. На тај начин су формирали франкенштајновски холдинг уз помоћ ког су две деценије контролисали наше мисли, надзирали наше животе, и управљали нашом будућношћу. 

Неоснованим богаћењем добили су могућност да лако зарађени новац још лакше умноже и оплоде. Рачунајући да сваки Србин више воли обећано богаство од сопствене реалности, понудили су медијима могућност да на брз и једноставан начин дођу до додатних извора прихода.

Рекламирање је постало српска силиконска долина. На сваком ћошку су осниване маркетиншке агенције, преко којих је новац, уз високе провизије, стизао до новина и телевизија. Тако су медији читаоце и гледаоце, који су представљали њихов главни ресурс, али до ког се морало долазити кроз тежак, напоран и скуп подухват професионалног и убојитог новинарства, заменили лаким новцем од реклама и постали марионете у рукама тајкуна. Просто објављивање огласних порука, није била суштина тог манипулативног подухвата. Тајкуни су закупљивали простор на новинским страницама и у ТВ емисијма, како би могли да их искористе за промовисање политичких странака и лидера који су оперативно омогућавали пљачку свих државних и друштвених ресурса.

Медији су тако целих 12 година добровољно били огласна табла, билтен моћника, који из сенке стварају паралелну стварност и нуде је грађанима као судбину.  Од 2012. године, када су дошли у сукоб са државом, на више фронтова воде беспоштедни рат  за свој повратак.

Рекет и уцене су им и даље главно средство борбе. С једне стране, медијима које су посвађали с публиком, прете да ће им умањити, или још осионије, укинути новац за рекламирање, а с друге стране, своје политичке деривате користе за претње протестима, митинзима, штрајковима, узбуњивачима.

По опробаном рецепту по ком се подривају владе широм света, јавности се подмећу два излизана мита: о цензури и слободном новинарству.

Уцењивачка стратегија састоји се од два елемента: тврдње да су слободни само они медији који преносе њихове идеје, и мантре да су цензурисани сви медији који о томе не извештавају. 

Многи ће рећи да је политички некоректно критиковати опозицију! Набијати јој на нос да је неспособна! Непознато је на основу чега се изводи наредбодавни диктат да новинари, колумнисти, интелектуалци и уредници требају бити помагачи политичких организација, само зато што самостално не могу да освоје власт. Такав став је чист пример октроисања, школски егезмплар ограничавања слободе говора и изражавања.

Џон Лок и Исаија Берлин рекли би да је слободан сваки човек који је способан да својом памећу и снагом оствари своје идеје. План опозиције је супротан! Они желе да други за њих артикулишу и промовишу њихову политику, да би им помогли да лакше дођу на власт.

Најзад, погледајмо у срж "плана" српске опозиције.

Они траже право да власницима приватних компанија, који су потрошили огромне количине властитих пара на стварање својих медија, годинама плаћали плате новинарима и уредницима, штампу, порезе, доприносе, наметну обавезу да бесплатно пласирају њихове идеје. Речју, да политичарима с којима се не слажу, обезбеде бесплатну политичку промоцију. То се у науци зове перверзија. И уцена.

Од далеке 1594. године, када су из штампе изашле прве новине, принцип функционисања медија је остао непромењен. Власник и редакција објављују информације, политичке ставове, и друге идеје које им одговарају и за које мисле да занимају велики број људи, а онда посредством огласа те људе изнајмљују заинтересованим оглашивачима.

У Србији постоји уверење да је свако трабуњање политичара вест од најневероватнијег значаја, без које ће читаоци, или гледаоци умрети. 

Када је 1923. године, патентирао инжењеринг пристанка Едвард Берниз рекао је да догађаји морају бити креирани тако да занимају највећи део јавности.

Маштовито управљани догађај може се успешно надметати са осталим вестима, наводи Берниз.

Свесни реалности - да уколико се поново не домогну ресурса моћи, неће моћи остати  баснословно богати - учиниће све да поврате своје незаслужене привилегије и позиције.  Све што раде, све што чине, и све што планирају јесте поновно, и овај пут потпуно, покоравање сопственог народа.

Међутим, Срби више никада не смеју прихватити да животе своје деце поклоне гробарима властите прошлости

Пише: Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу