Половина сезонаца сад ради легално

Уз одређена прилагођавања, електронски систем пријављивања сезонских радника у пољопривреди могао да би се проширити на кућне и помоћне послове чувања деце, старих, кућних љубимаца и послове чишћења и одржавања, речено је на конференцији.

Шефица Јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у Тиса Чаушевић рекла је да су процене, пре увођења тог система, биле да 80.000 људи који су ангажовани на сезонским и повременим пословима ради без икаквих права, плаћених пореза и доприноса. Како је објаснила, проблем је било то што није постојао систем који би одговарао специфичности тих послова и стварним потребама послодаваца.

Тиса Чаушевић је додала да се након реформе у тој области ситуација значајно променила, а као пример је навела да је 2018. године само 3.500 сезонских радника у пољопривреди било пријављено, а прошле године чак 27.000.

За годину и по, од када је уведен тај систем у пољопривреди, број пријављених сезонаца је порастао више него десет пута – с 3.500 на око 42.500 радника, речено је на скупу.

Сада, у октобру 2020, око 50 одсто од процењеног броја сезонских радника у пољопривреди преведено је у легалне токове увођењем једноставне пријаве радника, а пољопривреда је само један од сектора где је препозната та потреба, рекла је Тиса Чаушевић.

Један од начина да се ти радници уведу у легалне токове и тиме заштите њихова права био би да се поједностављена процедура пријаве сезонаца путем е-портала или онлајн апликације прошири на друге делатности – грађевину, за послове беби-ситерки, спремачица и сличне професије...

Неформално запошљавање један је од кључних генератора сиве економије јер на сваких 100 динара који се обрну у сивој зони, 62 динара је од непријављених зарада, а 38 динара непријављени профит, рекла је координаторка за истраживање у НАЛЕД-у Ирена Ђорђевић.

Проблем продубљује чињеница да у Србији трећина неформално ангажованих ради краће од три месеца, сваки пети ради до шест месеци, а тек њих 16 одсто ангажовано је до годину. Око 126.000 њих ради само на основу усменог договора.

Најчешћи разлози због којих послодавци и не размишљају о томе да их пријаве су високи трошкови, компликована процедура и недовољно флексибилан начин уговарања, показала је анализа НАЛЕД-а и Немачке развојне сарадње о могућностима проширења система поједностављеног ангажовања радника на сезонским и повременим пословима, који тренутно функционише само у пољопривреди.

Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети ради на црно, а осим у пољопривреди, највише их је још у туризму и угоститељству (15,1 одсто) и грађевинарству (11,3 одсто), док на кућним и помоћним пословима свако друго лице ради без уговора и без права на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду за сваки дан који проведе на послу.

З. Делић