Polovina sezonaca sad radi legalno
NOVI SAD: Zahvaljujući uvođenju elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u toj oblasti prevedeno je u legalne tokove, a od velikog značaja bi bilo da se taj sistem proširi i na druge delatnosti, rečeno je na konferenciji NALED-a.
Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi se proširiti na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja, rečeno je na konferenciji.
Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević rekla je da su procene, pre uvođenja tog sistema, bile da 80.000 ljudi koji su angažovani na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa. Kako je objasnila, problem je bilo to što nije postojao sistem koji bi odgovarao specifičnosti tih poslova i stvarnim potrebama poslodavaca.
Tisa Čaušević je dodala da se nakon reforme u toj oblasti situacija značajno promenila, a kao primer je navela da je 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000.
Za godinu i po, od kada je uveden taj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego deset puta – s 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu.
Sada, u oktobru 2020, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ta potreba, rekla je Tisa Čaušević.
Jedan od načina da se ti radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava bio bi da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti – građevinu, za poslove bebi-siterki, spremačica i slične profesije...
Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, rekla je koordinatorka za istraživanje u NALED-u Irena Đorđević.
Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je do godinu. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.
Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima, koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.
Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a osim u poljoprivredi, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.
Z. Delić
