Четвртина програмера Србије ради у Новом Саду

Он наводи како се специфичност тог департмана осликава у уравнотеженом односу између Одсека за аутоматику, геоматику и управљање системима, Одсека за примењене рачунарске науке и информатику и Одсека за рачунарску технику и рачунарске комуникације. Према речима Ђукића, спој тих тема и области се показао као изузетно добар, јер је изнедрио студијски програм „Рачунарство и аутоматика“ (неформално познат и као Е2), који је постао “нека врста препознатљивог обележја квалитета и заметак из којег је све кренуло“. Поред поменутог програма, департман је носилац и других бројних студијских програма, како на основним академским студијама, тако и на мастер и докторским студијама, док је носилац и једног програма основних струковних студија.

- Покривамо цело рачунарство и наши дипломци са знањем које понесу одавде немају проблем да се запосле – истиче Ђукић. - Оквирно, укупан број студената на студијским програмима чији је носилац наш департман је око 2,5 до 3 хиљаде, односно око петине свих студената на ФТН-у. Иако је број матураната у благом паду, ФТН бележи сваке године повећање броја пријављених кандидата. Наш департман томе знатно доприноси. На пример, на последњем упису, од свих пријављених кандидата за основне академске студије, око трећине се пријавило на студијске програма које води наш департман. Заслуге за то леже у стручности наставника и сарадника на департману, али и у привлачности самог рачунарства.

Миодраг Ђукић додаје како заинтересованости будућих студената за рачунарством доприноси и погодно стање на тржишту, где је потреба за таквим знањима све већа и већа, а могућности запослења широке и повољне.

- Нови Сад предводи Србију у овој области и заиста је центар рачунарства – закључује наш саговорник. - По једном истраживању, број програмера по глави становника највећи је у Новом Саду. У Новом Саду ради четвртина свих програмера у Србији, а у Београду око 40 одсто, међутим, Београд има преко пет пута више становника. Такође, у апсолутним бројевима, највише програмера у Србији долази управо са ФТН-а и са Департмана за рачунарство и аутоматику.

Да тај департман држи корак са стањем у струци и иновира предмете и студијске програме доказује новина опремања две најмодерније лабораторије за развој аутомобилског софтвера, а Миодраг Ђукић истиче како је Департман за рачунарство и аутоматику први у Србији увео предмете који се баве том актуелном облашћу. Он наводи како ове године ФТН завршава реакредитацију скоро свих својих студијских програма, уз додатак докторских студија из мултидисциплинарне области биомедицинског инжењерства те да су у том процесу, студијски програми мало промењени и освежени. Већину тих нових верзија студијских програма студенти ће, према речима Миодрага Ђукића, почети да слушају већ у наредном семестру.

- Неки дугорочни планови обухватају сасвим нове студијске програме, рецимо специјализовани програм мастер академских студија из области вештачке интелигенције и основне академске студије из области рачунарског инжењерства – закључује Ђукић и додаје како је главна новина за следећу школску годину нова зграда, тј. Научно-технолошки парк. - Наш департман је након година функционисања у врло отежаним просторним условима, коначно добио своје место у новој згради, као и нове рачунаре и уређаје. То је од огромног значаја за департман. Студенте, дакле, дочекујемо у модерном простору, са освеженим учионицама и лабораторијама. Наравно, све то у вероватно измењеном начину одржавања наставе, у складу са условима које намеће здравствена ситуација.

Студентима који похађају студијске програме Департмана за рачунарство и аутоматику и на основним и мастер студијама се подразумева обављање стручне праксе за коју постоји широка лепеза фирми. Осим тога, доц. др Миодраг Ђукић наводи како се неки дипломски радови обављају у сарадњама са фирмама што, како каже, омогућава студентима да се сусретну са стварним индустријским проблемима. Он истиче како могућност запослења увек постоји јер су фирме веома заинтересоване за запошљавање дипломаца, док велики број студената одабере стипендије фирми још на првим годинама студија.

- Тржиште тренутно тражи више кадрова него што ми као факултет, али ни ми као Србија, можемо да пружимо – наглашава Ђукић. - Пријатно је бити наш дипломац у овом тренутку, али никада не можемо бити сигурни колико ће тај тренутак да траје. За сада је важно издржати притисак за што бржу и већу „производњу“ инжењера, и у том смислу радити на одржавању квалитета и спремати способан кадар који ће касније моћи да се носи са свим изазовима.

К. Ивковић Ивандекић

Пројекат „Нови Сад – ИТ центар, од образовања до запослења” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.