Подаци на дневном нивоу не могу бити исти као после три месеца
БЕОГРАД: До неслагања података о корони долази због начина на који су добијани и времена њиховог добијања, изјавио је данас инфектолог Срђа Јанковић уз објашњење да не могу да се поклопе подаци који су добијени одмах и они после три месеца када су отклоњене све нејасноће.
„У свим земљама постоји разлика у подацима потврђених случајева на дневном нивоу и онога што се научним методом може утврдити после неког времена”, казао је Јанковић.
Објашњава да је било пуно сумњивих случајева и читав спектар ситуација које су испрва биле нејасне да ли је у питању ковид или не.
"Наравно да неће да се поклопи оно што смо сазнали одмах и када прође неко време. Имамо пример једног италијанског градића у близини Милана где је овом методологију коју је применио Кон нађено 10 пута више потенцијално умрлих од короне него што је било иницијално убројено и нико то није назвао скривањем истине и преваром. Нити је ико питао која је серија података од те две истина. И једна и друга је истинита, само су добијене на различите начине. Истина је једна за један дан, а друга после три месеца", нагласио је он.
Епидемиолог Предраг Кон каже да се смртност од короне која се касније добија путем статистике разликује од првих података.
Нема ту неслагања већ је само различити угао гледања, додао је Кон и истакао да је зато потребно радити ревизију.
Министар здравља Златибор Лончар каже да су једини релевантни подаци о броју преминулих током короне у Институту "Батут" и да се ниједна друга база података не признаје.
Лончар је рекао да база података Батута функционише једноставно - болнице број преминулих шаљу заводима за јавно здравље, а заводи "Батуту".
"Једино што је релевантно то су подаци Института "Батут" и градских завода за јавно здравље", рекао је Лончар.
Каже да се ти подаци примају 24 часа.
Све остале базе података не могу, истиче министар, бити признате ни по закону, ни по било чему.
"Једино тој бази верујемо", рекао је Лончар и додао да се на основу те базе и доносе одлуке.
