На 24. Видеомедеји онлајн радови из 18 земаља

Како наводи организатор овог фестивала Удружење за видео уметност “Видеомедеја”, сви љубитељи видео уметности ће моћи бесплатно да уживају у програмском делу фестивала из удобности свог дома, и имаће приступ уметничким видео радовима из целог света. Неће бити репризе, као ни могућности одложеног гледања. Приступ ће бити бесплатан, а пријава неће бити неопходна, нити ће, како додају, бити геолокацијских органичења.

На конкурсу за 24. Видеомедеју пристигло је преко 1.000 пријава од којих је око четири одсто уврштено у фестивалски програм. Биће представљени радови из 18 земаља. Укупно 20 радова ће бити приказано из видео селекције, који се такмиче за награду “Сфинга”, док ревијални програм укључује специјалну селекцију од шест радова домаћих аутора “Мејд ин Сербиа” и селекцију најбољих дипломских студентских филмова са светских престижних филмских академија “Лунартис”. У оквиру категорије “Лунартис”, биће приказано 11 радова. Чланови овогодишњег интернационалног жирија су: Шахар Маркус из Израела, Кокен Ергун из Турске и Грег де Куир из Америке, који борави и ради у Србији.

Медијске инсталације ове године неће бити део програма услед непостојања адекватних услова, те ће оне бити представљене у физичком простору наредне године, када ће бити додељена и награда “Богданка Познановић”.

Селекциона комисија се ове године састала у другачијем саставу. Александар Давић, досадашњи члан уметничког савета “Видеомедеје”, преминуо је ове године, те је за новог члана изабран Срђан Радаковић, филмски и позоришни редитељ, аниматор и предавач на Академији уметности у Новом Саду.

Комисија је, како је наведено, и ове године била пред изазовом да од великог броја квалитетних радова одабере оне који ће чинити овогодишњи програм и бити доступни великом броју људи путем интернет платформи: https://www.facebook.com/videomedeja/ и https://videomedeja.org /. Програм су ове године уредили Ивана Сремчевић Матијевић, Жељко Мандић и Срђан Радаковић.

Највећи утисак оставила успешна филмска продукција која је добро, квалитетно и креативно одрађена, са врло професионалном и одличном фотографијом као и монтажом али са уобичајеним темама: ратне идеологије, политички феномени, културне разлике, положај жена, па и ковид 19 и сл. Визуелни начин на који су приче испричане а који се издвајао од осталих био је пресудан да и део из ове филмске продукције уђе у овогодишњу такмичарску селекцију. Задатак није био лак због професионализма у већини радова, који се тешко могао игнорисати али морали смо негде подвући црту. Наравно, било је и оних радова са сигурним гласом “не”, али то је ипак била мањина, истиче Ивана Сремчевић Матијевић.

По речима Жељка Мандића, “индикативан је велики број  квалитетних кратких филмских форми, где је критеријум селекције нагињао ка експерименталном филму.

Селекција радова за овогодишњи фестивал била је у знаку кризе са ковид вирусом, која се донекле рефлектовала и на приспеле радове. У том смислу је ова врста актуелности нешто ново.”

У светлу свеопште демократизације дигиталних технологија, тј. велике доступности различитих дигиталних алата, савремена видео продукција апсолутно не зависи од великих буџета. Самим тим, није изненађујуће да савремени ствараоци и када се крећу линијом наративности и када је одбацују, користе дигиталну технологију еклектички, руковођени идејом преиспитивања постојећих ликовних и кинематографских парадигми. У избору селектора стога су се појавили веома разнородни радови који у својој укупности одражавају најпре демократизацију дигиталне продукције, али и остају на линији истраживања традиционалних кинематографских кодова без обзира да ли је реч о аниимацији, документаризму, играној форми, експерименту или њиховој еклектичкој комбинацији, указује Срђан Радаковић.

Н. П-ј.