Na 24. Videomedeji onlajn radovi iz 18 zemalja

Kako navodi organizator ovog festivala Udruženje za video umetnost “Videomedeja”, svi ljubitelji video umetnosti će moći besplatno da uživaju u programskom delu festivala iz udobnosti svog doma, i imaće pristup umetničkim video radovima iz celog sveta. Neće biti reprize, kao ni mogućnosti odloženog gledanja. Pristup će biti besplatan, a prijava neće biti neophodna, niti će, kako dodaju, biti geolokacijskih organičenja.

Na konkursu za 24. Videomedeju pristiglo je preko 1.000 prijava od kojih je oko četiri odsto uvršteno u festivalski program. Biće predstavljeni radovi iz 18 zemalja. Ukupno 20 radova će biti prikazano iz video selekcije, koji se takmiče za nagradu “Sfinga”, dok revijalni program uključuje specijalnu selekciju od šest radova domaćih autora “Mejd in Serbia” i selekciju najboljih diplomskih studentskih filmova sa svetskih prestižnih filmskih akademija “Lunartis”. U okviru kategorije “Lunartis”, biće prikazano 11 radova. Članovi ovogodišnjeg internacionalnog žirija su: Šahar Markus iz Izraela, Koken Ergun iz Turske i Greg de Kuir iz Amerike, koji boravi i radi u Srbiji.

Medijske instalacije ove godine neće biti deo programa usled nepostojanja adekvatnih uslova, te će one biti predstavljene u fizičkom prostoru naredne godine, kada će biti dodeljena i nagrada “Bogdanka Poznanović”.

Selekciona komisija se ove godine sastala u drugačijem sastavu. Aleksandar Davić, dosadašnji član umetničkog saveta “Videomedeje”, preminuo je ove godine, te je za novog člana izabran Srđan Radaković, filmski i pozorišni reditelj, animator i predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Komisija je, kako je navedeno, i ove godine bila pred izazovom da od velikog broja kvalitetnih radova odabere one koji će činiti ovogodišnji program i biti dostupni velikom broju ljudi putem internet platformi: https://www.facebook.com/videomedeja/ i https://videomedeja.org /. Program su ove godine uredili Ivana Sremčević Matijević, Željko Mandić i Srđan Radaković.

Najveći utisak ostavila uspešna filmska produkcija koja je dobro, kvalitetno i kreativno odrađena, sa vrlo profesionalnom i odličnom fotografijom kao i montažom ali sa uobičajenim temama: ratne ideologije, politički fenomeni, kulturne razlike, položaj žena, pa i kovid 19 i sl. Vizuelni način na koji su priče ispričane a koji se izdvajao od ostalih bio je presudan da i deo iz ove filmske produkcije uđe u ovogodišnju takmičarsku selekciju. Zadatak nije bio lak zbog profesionalizma u većini radova, koji se teško mogao ignorisati ali morali smo negde podvući crtu. Naravno, bilo je i onih radova sa sigurnim glasom “ne”, ali to je ipak bila manjina, ističe Ivana Sremčević Matijević.

Po rečima Željka Mandića, “indikativan je veliki broj  kvalitetnih kratkih filmskih formi, gde je kriterijum selekcije naginjao ka eksperimentalnom filmu.

Selekcija radova za ovogodišnji festival bila je u znaku krize sa kovid virusom, koja se donekle reflektovala i na prispele radove. U tom smislu je ova vrsta aktuelnosti nešto novo.”

U svetlu sveopšte demokratizacije digitalnih tehnologija, tj. velike dostupnosti različitih digitalnih alata, savremena video produkcija apsolutno ne zavisi od velikih budžeta. Samim tim, nije iznenađujuće da savremeni stvaraoci i kada se kreću linijom narativnosti i kada je odbacuju, koriste digitalnu tehnologiju eklektički, rukovođeni idejom preispitivanja postojećih likovnih i kinematografskih paradigmi. U izboru selektora stoga su se pojavili veoma raznorodni radovi koji u svojoj ukupnosti odražavaju najpre demokratizaciju digitalne produkcije, ali i ostaju na liniji istraživanja tradicionalnih kinematografskih kodova bez obzira da li je reč o aniimaciji, dokumentarizmu, igranoj formi, eksperimentu ili njihovoj eklektičkoj kombinaciji, ukazuje Srđan Radaković.

N. P-j.