Аустрија: Више од 1.000 корона инфекција у школама

У Француској једна трећина корона вирус зараза се доводи у везу са школама и универзитетима, а у Аустрији, где универзитети тек отварају своја врата од 1.октобра, школе чине свега око 10 одсто жаришта.



Већина становника Аустрије се и даље заразује ван образовних установа.Међутим расте број случајева заразе у школама па је Кризни штаб одлучио да детаљно анализира која старосна група је највише погођена.Само у Бечу већ има око 600 заражених ђака.



С тим у вези је одлучено да се спроводе тестирања деце која су била у контакту са зараженима, а да резултати стигну у року од 24 сата, како би се избегло да деца проводе дуго време у карантину, а и „одстранили“ из разреда она деца која су оболела.

Број хоспитализованих у Бечу већи него на врхунцу епидемија

БЕЧ: Број хоспитализованих ковид пацијената у Бечу је тренутно већи него што је био на врхунцу епидемије у Аустрији 31.марта.Тренутно је 225 ковид пацијената хоспитализовано у Бечу, а поређења ради крајем марта било их је 213.



Од тог броја 177 је смештено на "нормално" ковид одељење, а 48 на интензивној нези.Према званичним подацима градских власти у Бечу тренутно има још 247 слободних кревета на интензивној нези, као И 2.214 на "нормалном" ковид одељењу.



Уколико се ситуација буде драматично погоршала, како указују власти, поново би, као на пролеће, били ослобођени други болнички кревети, одложене операције И престало примање пацијената који нису хитни случајеви.У том случају би било могуће додати до 1.000 "интензивних" кревета са респиратором.



Иначе број хоспитализованих у Аустрији био је 469, од којих 88 на интензивној нези.

Четири од десет Аустријанаца "осећа" корону и финансијски

БЕЧ: Коронавирус криза утицала је на смањену употребу готовине у Аустрији, а грађани те земље мање троше и узимају мање кредита него раније.Истраживање јавног мнења института "Имас" показује да 38 одсто Аустријанаца каже да осећа финансијски кризу и исто толики број троши мање новца.



Када је реч о готовини, 36 одсто каже да ређе користи новчанице и кованице приликом куповине, а 38 одсто да више него раније користи бесконтактно плаћање.



Што се тиче потрошње криза је знатно утичала на одлагање планираних већих куповина, уз истовремено повећано "стављања" новца по страни за "црне дане".