Austrija: Više od 1.000 korona infekcija u školama
BEČ: U Austriji trenutno ima 1.125 aktivno obolelih đaka i nastavnika od koronavirusa.
U Francuskoj jedna trećina korona virus zaraza se dovodi u vezu sa školama i univerzitetima, a u Austriji, gde univerziteti tek otvaraju svoja vrata od 1.oktobra, škole čine svega oko 10 odsto žarišta.
Većina stanovnika Austrije se i dalje zarazuje van obrazovnih ustanova.Međutim raste broj slučajeva zaraze u školama pa je Krizni štab odlučio da detaljno analizira koja starosna grupa je najviše pogođena.Samo u Beču već ima oko 600 zaraženih đaka.
S tim u vezi je odlučeno da se sprovode testiranja dece koja su bila u kontaktu sa zaraženima, a da rezultati stignu u roku od 24 sata, kako bi se izbeglo da deca provode dugo vreme u karantinu, a i „odstranili“ iz razreda ona deca koja su obolela.
Broj hospitalizovanih u Beču veći nego na vrhuncu epidemija
BEČ: Broj hospitalizovanih kovid pacijenata u Beču je trenutno veći nego što je bio na vrhuncu epidemije u Austriji 31.marta.Trenutno je 225 kovid pacijenata hospitalizovano u Beču, a poređenja radi krajem marta bilo ih je 213.
Od tog broja 177 je smešteno na "normalno" kovid odeljenje, a 48 na intenzivnoj nezi.Prema zvaničnim podacima gradskih vlasti u Beču trenutno ima još 247 slobodnih kreveta na intenzivnoj nezi, kao I 2.214 na "normalnom" kovid odeljenju.
Ukoliko se situacija bude dramatično pogoršala, kako ukazuju vlasti, ponovo bi, kao na proleće, bili oslobođeni drugi bolnički kreveti, odložene operacije I prestalo primanje pacijenata koji nisu hitni slučajevi.U tom slučaju bi bilo moguće dodati do 1.000 "intenzivnih" kreveta sa respiratorom.
Inače broj hospitalizovanih u Austriji bio je 469, od kojih 88 na intenzivnoj nezi.
Četiri od deset Austrijanaca "oseća" koronu i finansijski
BEČ: Koronavirus kriza uticala je na smanjenu upotrebu gotovine u Austriji, a građani te zemlje manje troše i uzimaju manje kredita nego ranije.Istraživanje javnog mnenja instituta "Imas" pokazuje da 38 odsto Austrijanaca kaže da oseća finansijski krizu i isto toliki broj troši manje novca.
Kada je reč o gotovini, 36 odsto kaže da ređe koristi novčanice i kovanice prilikom kupovine, a 38 odsto da više nego ranije koristi beskontaktno plaćanje.
Što se tiče potrošnje kriza je znatno utičala na odlaganje planiranih većih kupovina, uz istovremeno povećano "stavljanja" novca po strani za "crne dane".
